DETALJI IZ ŽIVOTA STEVE ŽIGONA ĆE VAS ZAKUCATI U MESTU: Bio ZATOČEN u LOGORU,vanračnog sina upoznao posle 28 godina

Stevo Žigon bio je poznati jugoslovenski glumac, reditelj i pisac. Rođen je 8. decembra 1926. godine u Ljubljani, tada delu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Njegova porodica bila je slovenačkog porekla, uglavnom iz italijanske administrativne oblasti Slovenačke Primorje. Otac mu je bio iz sela Volčji Grad blizu Komena u Krasu, dok je majka bila iz slovenačke zajednice u Trstu (sada u Italiji).

Tokom Drugog svetskog rata, Žigon je bio aktivan član Komunističke omladinske lige i učestvovao je u mnogim sabotažnim akcijama koje je organizovao Narodnooslobodilački front Slovenaca.

Godine 1942, Žigon je uhvaćen od strane italijanske vojske. Kao maloletnik, bio je pošteđen od pogubljenja i proveo je godinu dana u italijanskom vojnom zatvoru u Pokrajini Ljubljana.

Nakon italijanskog primirja u septembru 1943. godine, Žigon je uhvaćen od strane Vermahta i poslat u koncentracioni logor Dahau, gde je naučio nemački.

Žigon se kasnije oženio srpskom glumicom Jelenom Jovanović - Žigon. Njihova ćerka Ivana takođe je glumica. Jelena je bila poznata srpska i jugoslovenska glumica.

Rođena je 3. novembra 1933. godine u Beogradu. Tokom svoje karijere, ostvarila je brojne zapažene uloge u domaćim filmovima i televizijskim serijama. Sa suprugom Stevom imala je dvoje dece, ćerku Ivanu, koja je takođe glumica, i sina Nikolu, slikara.

Stevo Žigon imao i vanbračnog sina Vida. Pre nekoliko godina u ispovesti na društvenim mrežama Vid je progovorio o svom ocu i njihovom poznanstvu.

- Godine 1971. Stevo Žigon je došao u Ljubljanu, gde je u ljubljanskoj drami režirao Pigmaliona. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica. Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija. Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani - napisao je Vid u svojoj ispovesti.

Bonus video:

(Espreso/Srećna republika)