ŠTA STOJI IZA ZABRANE SRPSKIH MUZIČARA? Draško zapalio BALKANCE, a niko mu OVO NIJE TRAŽIO: Ko VASPITAVA decu?

U poslednje vreme sve više čujemo za trend "kenselovanja" ljudi sa estrade. Neki se cenzurišu i zabranjuju jer imaju vulgarne tekstove, neki jer ne poštuju zemlju u kojoj nastupaju, neki jer udaraju ljude iz publike, a neki onako, jer je u trendu. Ni sama ne znam koliko muzičara ima zabranu da nastupaju u Srbiji, Hrvatskoj, a sada i Bosni i Hercegovini... Svaki dan se pojavljuju nove informacije, gradonačelnici iz različitih gradova snimaju svoje izjave ili ih šalju putem mejla, a mediji se utrkuju da čuju obe strane. Menadžeri udaraju sa druge strane, ali ni izvođači ne ostaju dužni. Toliko je zabavno da ne želim da prestane.

Međutim, hajde malo bolje razmislimo da li zaista vulgarni tekstovi utiču na vaspitanje naše omladine.

Sećam se pesme Goge Sekulić "Gaćice", imala sam nekih desetak godina kada sam je pevala sa drugaricama, spremale smo i koreografiju koje ne želim da se sećam. Nisam imala pojma o čemu ta žena peva, ali sam znala šta su gaće. Moji me nisu grdili zbog Gogine pesme, a nisam ni ja krenula da se drogiram zbog toga. Bilo je tu brda pesama koje smo mi klinci pevali, a čije tekstove sigurno ne bi stavili u čitanke.

Slušala sam i "Beogradski sindikat" pa nisam dizala revoluciju, slušala sam i Karleušu pa nisam tražila da mi "napravi sina pod svetlima kazina". Volim pesmu "Kralj kokaina", ali se ne ložim na tu priču. Sećam se i dana kada sam slušala Alis Kupera koji je bio toliko jezivo šokantan pogotovo u to vreme, da su ga ljudi prosto OBOŽAVALI. Taj čovek je jednom prilikom izjavio da je danas nemoguće šokirati ljude jer su na sve navikli. Međutim, to kod nas na Balkanu nije slučaju, pa jedna patika napravi veliki problem u društvu.

Svi moji drugari koji su krenuli pogrešnim putem nisu to uradili zbog muzike, već zbog loših životnih izbora, a kada malo bolje razmislim svi oni su imali teško detinjstvo. Loša komunikacija sa roditeljima, manjak novca, loše društvo... Nikada nisam ni čula ni videla da je neko "skrenuo" zbog npr. rep pesme u kojima je uvek bilo i psovki, oružja, nasilja, nemaštine, alkohola... Nisu "skrenuli" ni zbog pesme Ace Lukasa i stiha "belo, oko mene sve je belo".

Stav Draška Stanivukovića mi deluje kao zanimljiv PR. Kada sam o ovoj temi pričala sa drugom, rekao mi je da je svaka reklama dobra reklama, kao i da se sad približio "Generaciji Zed". Istina, sada i klinci znaju za Draška, iako ga ne gotive jer je zabranio njihove omiljene izvođače. Čula sam i za neki spisak na kojem ima još ljudi koji su za zabranu, ali mi nije jasno zbog čega bi bilo ko zabranio muzičare koje narod voli i traži. Koji se uslovi moraju ispuniti da bi se čovek našao na tom spisku? Psovke u pesmama, skidanje na nastupima ili nešto treće?

Slušala sam pesme Desingerice i Pljugice i moram vam priznati, imam par favorita. Nije nešto što ću slušati dok čitam knjigu ili pišem ovu kolumnu jer mi mozak ne radi toliko brzo, ali ću sigurno slušati u nekom provodu. Da li bih dozvolila Desingerici da me udari patikom u glavu na nastupu? Sada ne jer mi nije neki gušt, ali ne znam šta bi vam rekla Milica tinejdžerka.

Kada se pojavio snimak repera koji "udara" devojku iz publike patikom svi su se zapalili. Iako je ta devojka u transu ludovala jer ju je dodirnuo lik kog voli, mi smo to oštro usudili i napravili veliki haos i buku. Snimak se širio mrežama, portalima, svi su imali komentar, a niko se nije zapitao šta ta devojčica ili devojka misli. Da mi je Tom Hardi prišao i stavio patiku na glavu ja bih mu rekla "ajde još jednom".

Sećam se i kada su žene skidale brushaltere i bacale Čoli na binu, isto tako se sećam i da su neki momci udarali flašama u glavu kad čuju Sinanovu pesmu. Ne sećam se da su Sinana zabranili jer kvari omladinu i utiče na njihovo ponašanje.

Svaka roba ima svog kupca, pa čak i muzika. Neko će se njihati uz Tonija Cetinskog, a neko će se bacakati uz Pljugicu i Desingericu. Ne vidim problem, bitno je da je ljudima lepo. Danas ljudi nemaju pravo na greške, nemaju pravo da ih isprave i da se pokaju. Odmah ide KENSEL i ćao!

Muzika ne vaspitava našu decu, nego mi sami. Muzika ne pravi od naše dece narkomane, lopove, delinkvente, alkoholičare i kockare, već loša komunikacija sa roditeljima, nemar i još milion drugih stvari koje najčešće dolaze iz porodice, ali i društva. Ne volite rijaliti? Ugasite taj program. Ne volite tu vrstu muzike? Zašto je slušate? Daj Pavarotija! Danas bar skoro svi imamo tu mogućnost da gledamo šta želimo, kao i da uživamo u muzici koju volimo.

Draško je izabrao pravi tajming da pokaže kako je brižan čovek i svaka čast na tome. Banjaluka nije Draškov grad, već grad svih građana iste. Ko želi da ide na koncert ići će, ko ne želi taj dan će otići na drugo mesto ili ostati kod kuće. Jednostavno je i bez prevelike buke svi možemo da živimo u miru i slozi. Roditelji koji smatraju da njihova deca treba da slušaju neku drugu vrstu muzike potrudiće se da im objasne zašto to nije dobro ili jeste. Ne zanima me kako će neko vaspitavati svoje dete, svaki roditelj radi najbolje kako može. A muzika malo šta tu može da uradi...

Imamo mnoštvo primera kada osoba bude proterana i izgana iz društva zbog svog ponašanja, stavova ili loših manira... Toliko je ovaj trend "kenselovanja" ljudi u snazi da ne verujem da će ikada stati. Čak se i kroz istoriju provlačio kao jako zanimljiv fenomen. Danas su ljudi posebno raspoloženi za svađu, bilo kad i bilo gde. Izneti mišljenje koje je drugačije od onog što masa misli je mač sa dve oštrice. Evo, ne podržavam zabranu Desingerice i Pljugice, a sada čekam haos...3, 2, 1...

Zašto zabraniti Breskvicu? Koliko pratim njen rad (a pratim svačiji jer se bavim šoubizom), ta devojka nije napravila ništa zbog čega bi bila zabranjena. Jedva veoma kulturna osoba, talentovana, sa veoma velikim hitovima koji ne mogu baš da mi pokvare dete sigurno nije zaslužila zabranu. Pogotovu ne jer je nedavno i nastupala u Banjaluci gde je napunila klub i svi su srećni izašli posle nastupa.

Hajde da pustimo ljude da slušaju i gledaju ono u čemu uživaju. Tinejdžeri, budite to što jeste, jer svi smo bili buntovni i mladi. Kada pogledam šta sam radila u mladosti malo me bude blam, ali onda stanem i kažem - pa to mi je pomoglo da danas budem ovo što jesam. Iživela sam se u pubertetu, pa sam sada poprilično ozbiljna poslovna žena. Baš iz tog razloga što sam imala zdravu komunikaciju sa roditeljima koji mi nisu branili da slušam šta želim, izlazim i farbam kosu, danas sam izgrađena ličnost. Problem su ona deca koja su živela u konstantnom strahu, zabrani i presiji... Oni kasnije ne mogu da odrastu.

Bonus video:

(Espreso/Milica Stanimirović)