TANKA JE LINIJA IZMEĐU ZVEZDE I KOLATERALNE ŠTETE: Ana Nikolić je GLAVNA TEMA svih SRBA, a niko ne zna ISTINU

Neću govoriti ni o Mirkoviću, ni o Lukasu, a nećemo pričati ni o kakvim opijatima i alkoholu. Neću spominjati previše ni snimak, ali ni društvo sa kojim se Ana viđa. Neću govoriti o tome ko se oglasio, a ko nije. Neću da kažem ništa ni o poznatima koji su je podržali ili osudili. Govoriću danas o Ani, Ani Nikolić.

Imala sam deset godina kada sam spazila Anu Nikolić. Bio je to period Beovizije i pesme "Romale, romali". Učila sam koreografiju kao da mi život zavisi od toga i gledala u njenu haljinu kao da je to sve o čemu sam ikad sanjala. Ne mogu reći da sam tu haljinu prebolela, i dalje je želim.

Ana mi je bila pojam. Želela sam i njenu kosu, lepo lice , duge noge i vitak stas. Želela sam da pevam kao ona, putujem i budem poznata. Ne samo ja, već i moje drugarice. Pratila sam njenu karijeru od početka, ali neću reći i do kraja.

Problem u našoj zemlji, odnosno mentalitetu našeg naroda je što svi teško odustaju kada im ne ide. Drže se kao pijani plota i ne puštaju poslove u kojima više nisu sjajni. Zašto svi moraju da pevaju do kraja svog života? Razumem ako im ide, ako pune Arene i pogađaju hitove, ali zašto forsirati nešto što ne ide? Mir nema cenu. Mir u glavi i duši.

Verujem da je Ana preforsirana. Od nje se stalno nešto očekuje i traži. "Kad će album", "kad će hit", "kad će koncert", a onda ona sve to da i dobije hejt - "nije to to". Junače, smisli nešto bolje.

Stalno imam osećaj kako je ona nesrećna žena. I duboko verujem u to da ona pati. Reći će sad narod - šta ona pati kad ima sve - ali ne, ona nema sve. Nema svoj mir ni u glavi, a ljudi stalno očekuju nešto više od nje. Njena greška je što nije rekla DOSTA, mada, možda je i rekla čim u njenom životu nema nekih ljudi na koje smo navikli.

Porodica, bivši momci, bivši muž, bivši prijatelji, bivši saradnici... Da li Ana to namerno tera ljude od sebe ili se meni čini?

Ne želim i ne mogu nikoga da optužim za njenu trenutno stanje, nisam joj bila u kući da mogu da tvrdim da je neko kriv. I ne želim to da radim. Ne želim ni da sudim ljudima koji su želeli da joj pomognu, ali ni onima koji nisu. Ne želim ni da mislim da je Ana ovo zaslužila.

Da li bi se sve ovo desilo da je Ana na vreme promenila profesiju? Ostaće misterija, ali mislim da bi bilo drugačije.

Snimak žene koja moli za pomoć nije smeo da ugleda svetlost dana, ali pošto se to desilo onda jedino što nam ostaje je da se pravimo da ga ne vidimo.

Ana, želim ti da nađeš mir, u srcu i duši. Želim ti da malo samuješ, putuješ, pogledaš. Shvatiš gde grešiš i da li samo ti grešiš. Vidiš ko ti je prijatelj, a ko prioritet. Da, imaš ćerku i treba da budeš dobro zbog nje, ali najviše treba da budeš dobra sebi. Ako sebi nisi kome ćeš biti?

Sve žene su nekada bile Ana Nikolić. I ja sam nekada bila Ana i donosila pogrešne odluke, verovala pogrešnim ljudima. I vi ste isto to radili. Svi imamo pravo na grešku, ali i na oproštaj. Da li moram da oprostim Ani nešto? Ne baš, nije mi ništa loše uradila, osim što ima bolje noge od mene.

Da li Ana u svom okruženju ima dobre ljude? Sigurna sam da ima.

Da li je Ana ovo tvoj sunovrat? Kladim se da nije. Da li je Ana nova Ejmi? Nikako!

Samo da podsetim da nasilje nije samo fizičko, već i psihičko. Mislite o tome pre nego što nešto pustite u javnost. Pogotovo ako je apel za pomoć. Nasilje nad ženama se dešava svakodnevno, a na nama je da to sprečimo koliko god možemo.

Ja mogu ovako, a ti?

Bonus video:

(Espreso / Milica Stanimirović)