OVA PESMA JE OBELEŽILA KARIJERU ŠABANA ŠAULIĆA: Kad čujete kako je nastala tek tada će stihovi DOBITI PRAVI SMISAO!

Jedna od najpopularnijih narodnih pesama „S namerom dođoh u veliki grad“, koju je pokojni Šaban Šaulić otpevao 1979. godine, prvobitno nije bila onakva kakvom je svi znamo.

Tekstopisac i kompozitor otkrio je kako je pre više od 40 godina u stihovima opisao svoj dolazak u Beograd, od čega je kasnije nastao legendarni hit u Šaulićevom izvođenju.

Kompozitor i tekstopisac Rade Vučković ispričao je kako je nastao ovaj vanvremenski hit kada je on, kao student Muzičke akademije, tek pristigao u Beograd. Nekoliko godina kasnije, prema njegovim rečima, tekst i melodija dospeli su u Šabanove ruke, pa je tada pesma pretrpela značajne promene.

– Tekst te pesme, prvobitni, uopšte nije izgledao tako. Napisao sam pesmu za sebe, kao autobiografsku, napravio sam i melodiju. Šaban je to čitao i slušao kad sam ja pevao, pa mi je jednom rekao da to uobličim za narodnu pesmu jer mu se mnogo sviđa – pričao je Vučković, napominjući da je od samog početka bio siguran da će „S namerom dođoh u veliki grad“ postati evergrin.

– Znao sam i da će se slušati godinama. Nije to kao danas, da se prave sezonske, letnje pesme za kojekakve pevače. Uostalom, kakvi su danas pevači, takvi su i tekstopisci. A pesme su još gore – dodao je Rade jednom prilikom.

Ovako je pevao Šaban.

– S namerom dođoh u veliki grad, ostade za mnom moje rodno mesto a rastanku majka grlila me dugo, čuvaj se, sine, i piši nam često. A ja sam počeo da lutam, ja više ne znam s kim venčavo sam se i razvodio s kafanama velegradskim. Stanovo sam negde na kraju grada, trošio očeve poslednje pare gledao sam raskoš i srećne ljude, setio se majke i kuće stare. Možda i takav postao ne bih da mi je ona pružila radost razočaran u život i najveću ljubav, rasipao svoju nesrećnu mladost.

Ovo je je ogrinalni tekst pesme “S namerom dođoh u veliki grad”.

- S namerom dođoh u Beograd da studiram i sviram gitaru, al‘ prevari me menadžer jedan, ja počeh da pevam u baru. Stanovo sam negde na Slaviji trošio očeve poslednje pare, pio sam jogurt, a jeo viršle i pušio jeftine cigare. A onda sam sreo nju i počeh da joj se divim. Predložila mi jedne večeri da dođem kod nje da živim. I spakovao sam svoj stari kofer, gitaru uzeo sa sobom. I plakala je moja gazdarica kad sam joj rekao zbogom. Ljubav je trajala kratko, a onda svađa poče. Bila je ljubomorna i zavidna na moje pesme i ploče. I onda sam počeo da lutam, ja ne znam više s kim. Venčavo sam se i razvodio s kafanama beogradskim.

Bonus video:

(Espreso)