POBEDILA JE MNOGE IZAZOVE: Smršala, uštedela novac, ali nije mogla da prestane da PUŠI i tada se desilo ČUDO!

- Dugo je bilo tako da sam ispunjavala sve ciljeve koje sam zacrtala, uključujući čak i one novogodišnje. Smršala sam 12 kilograma, uštedela sam nešto novca, a tokom januara alkohol nisam ni takla. Na posao sam nosila zdrav obrok koji sam pripremila kod kuće. Patike sam držala pored kreveta kako bi ujutro mogla na trčanje. Pročitala sam Rat i mir - dva puta - piše Elen I. Džons u Gardijanovoj kolumni "Odluka koje se pridržavam".

Džons u kolumni navodi da joj nije bilo jasno zašto ljudi od većine svojih odluka odustanu nakon nekoliko nedelja. Kaže da se čak i rugala tim "novogodišnjim odlukama". - Mislila sam da svi mogu što i ja. Svakako, čudila sam se što većina ne može srediti život - piše Džons.

No, kako dalje kaže, tako je bilo pre nego što je odlučila da bi trebalo da prestane sa pušenjem.

- Teško mi je reći koje se to godine tačno dogodilo jer sam se toliko bojala neuspeha da mi je trebalo pet godina, od 2006. do 2011., da uopšte priznam da zaista želim prestati - piše Džons.

Kolumnistkinja kaže da je bila tzv. društveni pušač. Petkom bi popušila 10 komada, subotom 20, a tokom nedelje nijednu. - Zbog toga sam se dugo mogla zavaravati da moje pušenje zapravo nije neki problem - pojašnjava.

Na kraju je priznala da se zavisnost od pušenja, koje dolazi "u paketu" sa fizičkim i psihološkim činiocima, ne može rešiti samo pomoću snage volje. - Tada sam prvi puta shvatila koliko mnogo faktora stoji između odluke da se nešto treba napraviti i preduzimanja koraka prema tom cilju - dodaje.

Džons kaže da je taj spoznajni proces tekao sporo i da je bio prožet osećajem poniznosti.

- Kao i 90 posto svih pušača, naviku sam razvila kao glupa tinejdžerka i moje stanje uma nije baš napredovalo dalje od bežanja sa dvočasa matematike kako bih zapalila cigaretu iza domarove šupe. Verovala sam da je moje priželjkivanje kancerogene smrti zapravo slavlje života i slobodne volje. Ignorisala sam medicinske dokaze koji su premoćno svedočili o pogubnosti zavisnosti od cigareta. Zamislite kako sam se osećala kada sam se shvatila da je moja 'pobuna' uključivala davanje novca velikim duvanskim korporacijama - piše Džons.

- Prijatelj koji je ostavio pušenje preporučio mi je knjigu Alena Kara "Lako je prestati pušiti". Nakon nekoliko repetitivnih poglavlja, postalo mi je jasno da nije reč o knjizi za samopomoć već da se radi o kursu iz samohipnoze. Kar je u knjizi pisao o nečemu o čemu ponosna ja nisam uopše vodila računa. Naši lenji mozgovi pomoću trikova izbegavaju promene, ali ti isti trikovi se mogu koristiti i kako bismo se promenili - nastavlja.

Elen se borila protiv Elen, međutim sada će Elen (i Alen) uzvratiti udarac."

Džons navodi da se potom bacila na proučavanje literature o stvaranju navika i da se sama uverila da takav pristup ima efekta. - Godinama nisam zapalila cigaretu - kaže, ali upozorava: - Pristup ne garantuje trajni i potpuni uspeh. Zapalila sam tokom karantina i to me podsetilo da me cigareta i čaša belog vina svejedno mogu zavesti ako se za to stvore uslovi. Međutim, usvojila sam lekciju koju sam naučila dok sam pokušavala sa prestankom pušenja. Samodisciplina bez znanja o sebi nalik je cigareti bez upaljača ili šibice. -

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)