ZVALI SU JE NEPOTOPIVA, 4 PUTA JE PREVARILA SMRT: Preživela je i potop Titanika, jednom joj je češalj spasio život!
Scena iz dokumentarno-igrane drame o životu Vajolet Džesop, Foto: Printscreen/Youtube/titanicstories

Neverovatna priča

ZVALI SU JE NEPOTOPIVA, 4 PUTA JE PREVARILA SMRT: Preživela je i potop Titanika, jednom joj je češalj spasio život!

Sa Titanika je uspela da spase bebu koju je kasnije predala majci

Objavljeno:

Vajolet Džesop su zvali "gospođica nepotopiva" jer je doživela - i preživela - trostruku pomorsku tragediju. Preživela je potapanje brodova Titanik 1912. i Britanika 1916., kao i sudar Olympika 1911.

Život Vajolet Konstans Džesop je prava priča o velikoj sreći u nesreći. Za tu bi se ženu jednostavno moglo reći da je - neuništiva. Rođena u Argentini 1887. kao dete irskih imigranata, bila je prva od devetero dece od kojih je preživelo njih šest.

Kao dete se razbolela od tuberkuloze. Niko nije verovao da će preživeti i dali su joj tek nekoliko meseci života. No, ona se čudesno oporavila i imala dug, ali neverojatan život.

Nakon što je njen otac umro u Mendozi, porodica se vratila u Veliku Britaniju, a njena majka se zaposlila kao stjuardesa. Nakon što se majka razbolela, Vajolet se ispisala iz škole i sama počela da radi kao stjuardesa na brodovima. Prvi u dugom nizu prepreka je bio pronalazak odgovarajućeg broda koji će je primiti.

Imala je tek 21 godinu, a većina stjuardesa ranih 1900-ih su bile sredovečne žene. Poslodavci su verovali kako su njena mladost i dobar izgled mana koja bi mogla uzrokovati probleme posadi i putnicima. Na idući razgovor Vajolet je otišla u staroj odeći i nenašminkana i zbog toga dobila posao.

Tokom svoje karijere dobila je barem tri bračne ponude, od kojih je jedna bila od izuzetno bogatog muškarca. Sve ih je redom odbila.

Prvo radno mesto bilo joj je na brodu Orinoko 1908. za firmu "Royal Mail Line". Ubrzo je promenila kompaniju i 1910. počela da radi za "White Star" flotu, na brodu RMS Olimpik.

To je bio luksuzan i najveći putnički brod tog vremena, a unatoč dugom radnom vremenu i minimalnoj plati, Vajolet je uživala u poslu. Bila je pomalo zabrinuta zbog vremenskih uslova na Atlantiku, no sviđalo joj se kako se Amerikanci prema njoj odnose kao prema čoveku, a ne samo osoblju.

Vajolet je bila na brodu 20. septembra 1911., kad je Olimpik isplovio iz Sautemptona i sudario se s britanskim vojnim brodom HMS Hawkeom. Uprkos velikoj šteti, brod se nekako uspeo vratiti u luku bez potonuća.

Iduće godine ukrcala se na čuveni Titanik. Imala je 25 godina. Nakon ogromnog prvobitnog šoka, Džesop je pomogla ženama i deci da uđu u čamce za spašavanje kojih je bilo premalo.

Naime, po zapovesti se ukrcala u jedan od prvih čamaca za spašavanje kako bi ohrabrila druge žene da se bez muževa ukrcaju u nesigurne čamce. U ruke su joj dali bebu o kojoj se trebalao da brine. Na brodu Karpatija koji je spasio preživele, djetetova majka ju je pronašla i beba je vraćena u sigurne ruke.

Za vreme Prvog svetskog rata Vajolet je radila kao medicinska sestra za britanski Crveni krst na brodu Britanika koji je iz putničkog pretvoren u bolnički brod. No, i na njemu je doživela brodolom - neobjašnjiva eksplozija uzrokovala je njegovo potonuće u Egejskom moru. Britanika je tonula 57 minuta i u morske dubine sa sobom povukla 30 žrtava.

Britanske vlasti su kasnije izjavile da je brod ili pogođen torpedom ili minom koje su mu podmetnule nemačke snage. Vajolet je skočila preko palube i gotovo su je usisali brodski propeleri kojima je nedostajalo vode, no još su radili. Iskusna Vajolet herojski je to izvela, smireno i promišljeno. U danima nakon potonuća Titanika očajnički joj je nedostajala njena četka za kosu, pa je pojurila u sobu da je uzme u trenutku dok je Britanika tonula, pa se tek tada bacila u more. Kasnije se šalila kako je bila jedina od preživelih s lepom frizurom.

Vajolet Džesop dok je bila bolničarka na brodu Britanika
Vajolet Džesop dok je bila bolničarka na brodu Britanikafoto: Wikipedia

Nakon rata, brodovi su postali sve popularnija prevozna sredstva, a pojavili su se i prvi kruzeri. A ona je nastavila da radi na njimai. Plovila je još godinama po svetskim morima.

Na sreću za nju i sve njezine saputnike, nije više iskusila niti jednu drugu brodsku nesreću. U penziju je otišla tek 1950. godine.

Ostatak života provela je baveći se vrtlarstvom i uzgajanjem kokoški, a umrla je 1971. godine od zastoja srca sa 84 godine.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.