Ova salata je skuplja od 10 ćevapa sa lukom, a opet je svi žele: Ovo je originalni recept, i koštaće mnogo MANJE

Cezar salata - jelo koje je osvojilo restorane širom sveta, od lokalnih bistroa i Pret A Manger-a do restorana sa Mišlenovim zvezdicama poput Osteria Mozza u Los Anđelesu. I dok se verzije pune majoneza često nalaze na menijima u hotelima širom sveta, puristi Cezar salate žive i dišu njenim originalnim receptom: cele listove rimske zelene salate, hrskavi beli hleb sa belim lukom i dresing od sirovog jajeta s naseckanim inćunima i belim lukom, dijon senfom, limunom, solju i biberom, prelivene tanko rendanim parmezanom.

Ove 3 salate su najbolje za vrele dane! Pucaju od hranljivosti i bez problema menjaju obrok

Osnovni i lako dostupni sastojci ove moćne salate čine je izuzetno prilagodljivim jelom – lako se može obogatiti dodacima, zadržavajući svoju suštinu. Možda je baš zbog toga Međunarodno društvo gurmana sa sedištem u Parizu proglasilo 1953. godine ovaj recept za „najveći koji je potekao iz Amerike u poslednjih 50 godina“ – i verovatno zato nije nestala sa restoranskih menija ni nakon 101 godine postojanja.

Cezar salata je nastala 1924. godine u meksičkom pograničnom gradu Tihuani, gde je italijanski imigrant Cezar Kardini otvorio restoran „Caesar’s“, želeći da privuče goste iz SAD koji su bežali od zabrane alkohola. Prema priči, tokom proslave Četvrtog jula, restoran je ostao bez većine namirnica sa menija, pa je Cezar na brzinu sakupio ostatke, doneo ih na kolica do stola, i pred očima pripitih i gladnih Amerikanaca napravio improvizovanu salatu – sa puno teatralnosti. Ispostavilo se da je to bio pun pogodak.

Vest o salati proširila se najpre po SAD, a zatim i širom sveta. Holivudske zvezde poput Klarka Gejbla i Džin Harloua dolazile su u pogranični grad da je probaju. Kada je čuvena američka TV kuvarica Džulija Čajld posetila restoran 1960-ih, nazvala je salatu „senzacijom sa obale do obale“.

Iako se zasluga za recept pripisuje Cezaru, neki istoričari smatraju da je njegov brat, Aleks Kardini, zapravo stvorio verziju koju danas poznajemo – dodavši inćune i dijon senf u originalni dresing. Livio Santini, kuvar u Kardinijevom restoranu, takođe je tvrdio da je recept zapravo bio od njegove majke.

Možda nikada nećemo sa sigurnošću znati ko je pravi tvorac, ali istoričari se slažu da je poreklo salate – Tijuanino. Danas, u restoranu Caesar’s, visi portret Kardinija naspram portreta Santinija – u čast nasleđa ove legendarne salate.

Kako se pravilno pravi Cezar salata?

Tradicionalno, Cezar salata se pripremala pored stola, pred gostima, kako bi se naglasila svežina sastojaka i dodala teatralna dimenzija celom iskustvu.

U velikoj drvenoj činiji, „ensalador“ ili osoba zadužena za salatu, dodaje sastojke redom: prvo sitno seckani beli luk, zatim Vorčester sos, žumance svežeg jajeta, sok od limete, mleveni biber i prstohvat soli. Potom se uz lagano mućenje dodaje maslinovo ulje, pa rendani parmezan. Kada dresing dobije kremastu i aromatičnu teksturu, ubacuju se listovi rimske salate i krutoni. Salata se servira tako što se prvo ređaju listovi, zatim krutoni, a preko svega se dodatno narenda parmezan.

Danas većina restorana koristi Aleksovu varijaciju recepta – umesto Vorčester sosa koristi se pasta od inćuna, limun umesto limete (što je verovatno bila greška u prevodu reči limón), a priprema se najčešće odvija u kuhinji. Zanimljivo je da je Cezar salata najčešće servirana sa komadima belog mesa, ali zapravo nje nema u originalnom receptu.

Cezar salata u restoranima u Beogradu i dalje je jedna od najskupljih čija se cena kreće od 1.200, pa do preko 2000 dinara i uvek je svrstana u kategoriju „obrok salate“.

Bonus video:

(Espreso/Nova)