Ljubica gatala u Sutomoru, nije znala da čita ni piše pa postala slavna! Kusturica je "probio", a onda je mafija...

"Dom za vešanje" jedno je od najuspešnijih ostvarenja domaće kinematografije. Film je bio nominovan za kansku "Zlatnu palmu" 1989. godine, a Emir Kusturica dobio je nagradu za najbolju režiju. Međutim, još neko je tih dana bacio Kan u trans. Šarene marame koje je na Kroazeti nosila Ljubica Adžović postale su pravi modni hit. No, slava joj nije udarila u glavu, pa je i nakon velikog uspeha nastavila da otvara karte na sutomorskim plažama.

U vreme kada je Dom za vešanje harao svetom, Ljubica Adžović bila je najpoznatiji naturščik, a oni koji pamte te zlatne kanske dane sećaju se i da je bila velika atrakcija čuvenog festivala.

Rođena je u Skoplju 1924. godine. Za hleb kojim je hranila devetoro dece zarađivala je kao gatara na sutomorskoj plaži. Nije znala ni da čita, ni da piše, ali je slavni reditelj, čim je ugledao, fasciniran njenom prirodnošću i harizmom, rekao da je "rođena glumica". Živela je u Zagrađu, malom selu u barskoj opštini, gde ju je i pronašao. Igrala je Perhanovu baku Hatidže, koja je imala natprirodne isceliteljske moći.

"Ma kakva uloga, kakva gluma... Bila sam u filmu ono što jesam: Ciganka i baba", rekla je kada se prašina slegla.

Ubrzo se vratila "među svoje", pod borove pored mora, nastavivši da turistima i ostalim znatiželjnicima čita sudbinu i proriče im budućnost. Gledajući u karte na pesku sutomorske plaže, i proslavljenom reditelju je jednom prilikom otvorila "dvojku" i "kralja". Druga nagrada u Kanu? Dobro je videla – dobio je i drugu Zlatnu palmu, tog puta za "Underground".

Pojavila se kasnije i u ostvarenju "Crna mačka, beli mačor", gde je igrala babu Branke Katić. Neko vreme kružile su priče da je pobegla u Francusku, zatraživši azil u toj zemlji. Skrivala se, govorila je, od mafije koja joj je tražila novac uz pretnju da će je ubiti. Prema njenom svedočenju koje su preneli francuski mediji, iz Crne Gore je otišla za Albaniju, brodom iz Valone za Brindizi, a potom je kamionom stigla u Lion. Na kraju se ipak vratila u rodni kraj.

Preminula je u maju 2006, u 82. godini. Njena smrt pogodila je Emira Kusturicu: "Radio sam sa profesionalcima i amaterima, ali ona je bila posebna i svaki kadar s njom bio je neponovljivo uživanje."

A koliko je Ljubica Adžović volela i cenila čuvenog režisera govori i podatak da je dobila veliki broj poziva da glumi u inostranim ostvarenjima, ali je odbijala, jer je želela da igra samo u filmovima koje je radio Kusturica. On je u njoj prepoznao nešto što ni sama nije znala da nosi – ogroman dar. Glumački i ljudski. Autentična, jedinstvena ličnost, koja je bez formalnog obrazovanja osvojila svet i ušla u legendu.

Iz biografije simpatične Romkinje izdvajaju se i zanimljivi podaci da je snimila reklamu za cigarete, kao i da je pred njenu smrt greškom novinara objavljena vest da je umešana u trgovinu decom. Ispostavilo se da je to bila druga osoba istog imena, a informacija je demantovana nakon žestoke reakcije porodice Adžović.

(Espreso/blic žena/prenela PV)