"SVAKO DETE RAĐA SE SA KLICOM DOBRA I KLICOM ZLA": Srpski AKADEMIK objašnjva zašto su deca od malih nogu GENIJALNA
Akademik Vladeta Jerotić, Foto: Beta/Miloš Miškov

poučno

"SVAKO DETE RAĐA SE SA KLICOM DOBRA I KLICOM ZLA": Srpski AKADEMIK objašnjva zašto su deca od malih nogu GENIJALNA

Svaka babica koja porađa zna da se dete ne rađa kao neispisana tabla. Zdravorođeno dete već ima neki svoj temperament kad se rodi, tvrdio je Jerotić.

Objavljeno:

Hipokrat je živeo 500 godina pre Hrista i govorio o četiri temperamenta ličnosti, koji, objašnjavao je jednom prilikom akademik i psihijatar Vladeta Jerotić, postoje i danas.

Kako kaže, Hipokratova podela temperamenata na kolerike (usmeren na posao), sangvinike (ekstrovertan, usmeren na druženje), melanholike (usmeren na razmišljanje) i flegmatike (samozadovoljan, više voli stabilnost od promene), nepravedno je zapostavljena.

– Iskusne babice već po detetovom rođenju ponekad mogu prepoznati kom temperamentu ono pripada. To je nešto s čim se rađamo i što se ne menja – govorio je Jerotić.

Deca od malih nogu pokazuju svoju genijalnost
Deca od malih nogu pokazuju svoju genijalnostfoto: Profimedia

On je kazao da svako od nas može biti čist temperament ili mešavina temperamenata, a da kod Srba ima najviše sangvinika i kolerika.

– Kao i temperament, inteligencija je takođe nešto što je urođeno. Mi u toku života uvećavamo znanja, ne inteligenciju. Iako nije do kraja objašnjeno da li je inteligencija nasledna, znamo da se ona ne menja tokom života – tvrdio je naš čuveni akademik.

Ali, kako kaže, čovek je biće koje je dato i zadato. Ono s čim se rađamo, genetika, roditelji i zemlja u kojoj ćemo se roditi nije nešto što možemo da biramo.

– Tako se neko rodi u Švajcarskoj koja nije ratovala 200 godina, a neko na Balkanu gde su ratovi na svakih 20 ili 30 godina. Da li je to slučajnost? – pita se Jerotić.

Naš velki psihijatar Vladeta Jerotić je govorio ovako
Naš velki psihijatar Vladeta Jerotić je govorio ovakofoto: Dragan Kadić

On je, pričao u jednom od svojih predavanja, kako je radio mnogo sa mladima između 15 i 25 godina koji su skrenuli u kriminal, narkomaniju, pa i sa onima koji nisu na ivici zakona, već imaju mentalne probleme ili su, kako se to u psihijatriji zove, granični slučajevi.

– Svi oni tvrde da su, za situaciju u kojoj se nalaze, roditelji krivi. Pa, delom jesu. Krivi bez krivice. Ti mladi ljudi iznosili su takve primere roditelja koji su se svađali, pa mirili, mrzeli, a onda me pitali: ‘Pa, doktore, zar je čudo što sam ja ispao ovakav?’. Mogao sam tad da im povlađujem, pa onda zajedno da grdimo roditelje, da njima bude lakše, ali nikako. Jer psihoterapija dosta dugo traje, ali na kraju psihoterapije ona je uspela samo ako roditeljima oprostimo – kazao je, jednom prilikom, Vladeta Jerotić.

Roditelji imaju ključnu ulogu u razvoju deteta
Roditelji imaju ključnu ulogu u razvoju detetafoto: Profimedia

Kako kaže, put u nesvesno je ono što nas otkriva. A svako dete rađa se sa klicom dobra i klicom zla u sebi. Kod nekog je jača ta klica dobra, a kod drugog, klica lošeg.

– Američki naučnici veruju da su na putu da dokažu da je potencijal da neko postane alkoholičar, narkoman, ubica, samoubica, silovatelj, da bude neveran u braku, zapravo urođen – pričao je Jerotić i objasnio da, kad je on specijalizirao psihijatriju, za alkoholizam se govorilo da nema govora da je nasledan, već da je reč o modelu ponašanja koji sin uči od oca.

Ovo, kaže naš akademik, nije pravilo bez izuzetka, ali ta identifikacija sa agresorom je nešto čega moramo biti svesni, da bismo bili spremni da radimo na sebi.

BONUS VIDEO:

00:36

PSIHOLOGIJA I STAV PROSEČNOG SRBINA: Šta ću tamo? Nisam lud!

(Espreso/ Luftika/ Prenela I.O.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.