OVA HRANA MOŽE SKROZ DA OTRUJE VAŠ MOZAK, A PRODAJE SE KAO ALVA: Doktori tvrde da ga POSTEPENO GASI, opasna je

O zdravlju mozga možemo da brinemo i tako što ćemo izbegavati hranu koja mu šteti. Poznato je da omega-3 masne kiseline i antioksidansi štite mozak od oštećenja, a time i kognitivne sposobnosti i pamćenje.

Mnogo se već zna o odnosu između zdravog crevnog mikrobioma i raspoloženja, ali postoje namirnice koje, kada se konzumiraju u velikim količinama, mogu oštetiti mikrobiom ili direktno uticati na sam mozak. Koje su to namirnice i zašto bi bilo dobro ograničiti njihovu konzumaciju, pročitajte u nastavku.

Takođe možemo da brinemo o zdravlju mozga izbegavanjem hrane koja mu šteti.

Poznato je da omega-3 masne kiseline i antioksidansi štite mozak od oštećenja, a time i kognitivne sposobnosti i pamćenje. Mnogo se već zna o odnosu između zdravog crevnog mikrobioma i raspoloženja, ali postoje namirnice koje, kada se konzumiraju u velikim količinama, mogu oštetiti mikrobiom ili direktno uticati na sam mozak. Koje su to namirnice i zašto bi bilo dobro ograničiti njihovu konzumaciju, pročitajte u nastavku.

Ako želite da vaš um bude oštar dok starite, izbegavajte slatka pića. Istraživanja su pokazala da ljudi koji piju mnogo sode, slatkog čaja i drugih zaslađenih napitaka imaju veću verovatnoću da imaju problema sa pamćenjem, navodi WebMD. Ova pića, koja često sadrže vrstu šećera koja se zove fruktoza, mogu čak uzrokovati smanjenje određenih delova mozga.

Gazirana pića, sportska i energetska pića, kao i voćni sokovi ne samo da povećavaju obim struka i rizik od dijabetesa tipa 2, već mogu narušiti i kognitivne sposobnosti. Prekomerna konzumacija gaziranih pića povećava šanse za razvoj dijabetesa tipa 2, što je istraživanjem dokazano da povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Pored toga, viši nivoi šećera u krvi mogu povećati rizik od demencije, čak i kod ljudi koji nemaju dijabetes.

Iako naš mozak koristi energiju u obliku glukoze za pokretanje ćelijske aktivnosti, ishrana bogata šećerom može dovesti do viška glukoze u mozgu, što može uzrokovati oštećenje pamćenja i manju fleksibilnost u hipokampusu, delu mozga koji kontroliše pamćenje. Ne zaboravite da mnoge slane namirnice takođe imaju skrivene dodane šećere, kao što su sosovi za testenine kupljeni u prodavnici, kečap, prelivi za salatu, pa čak i supe iz konzerve. Zamenite ih domaćim jelima od celih namirnica.

Rafinisani ugljeni hidrati

Šećeri i visoko obrađene žitarice, kao što je belo brašno, imaju visok glikemijski indeks (GI) što znači da ih telo brzo vari, što dovodi do porasta nivoa šećera u krvi i insulina. Kada se konzumiraju u velikim količinama, ovi proizvodi često imaju visoko glikemijsko opterećenje (GI), što se odnosi na to koliko konzumirana hrana podiže nivo šećera u krvi na osnovu veličine obroka.

Istraživanja su pokazala da samo jedan obrok sa visokim glikemijskim opterećenjem može narušiti pamćenje kod dece i odraslih. Takođe, ista studija zdravih studenata otkrila je da su oni koji su imali veći unos masti i rafinisanog šećera takođe imali lošije pamćenje. Ovaj efekat na pamćenje može biti posledica upale hipokampusa, dela mozga koji utiče na pamćenje, kao i osetljivosti na signale gladi i sitosti. Upala se smatra faktorom rizika za degenerativne bolesti mozga, uključujući Alchajmerovu bolest i demenciju.

Rafinisani ugljeni hidrati mogu imati i druge efekte na mozak. Jedna studija je pokazala da su deca od šest do sedam godina koja su konzumirala hranu bogata rafinisanim ugljenim hidratima takođe imala niže rezultate u neverbalnoj inteligenciji. „Zdravi“ ugljeni hidrati sa nižim glikemijskim indeksom uključuju namirnice poput povrća, voća, mahunarki i celih žitarica.

Trans masti

Transmasne kiseline su vrsta nezasićenih masti koje mogu imati štetan uticaj na zdravlje mozga. Iako se trans masti prirodno javljaju u životinjskim proizvodima kao što su meso i mlečni proizvodi, one nisu veliki problem jer ih nema u velikim količinama. Veštački proizvedene trans masti predstavljaju problem, a mogu se naći u grickalicama, gotovim kolačima i upakovanim keksima.

Istraživanja su pokazala da konzumacija velike količine trans masti može uzrokovati veći rizik od Alchajmerove bolesti, slabije pamćenje i narušavanje kognitivnih sposobnosti. Pored mozga, trans masti imaju negativan uticaj na mnoge druge aspekte zdravlja, uključujući zdravlje srca i upale, navodi Healthline.

Veštački zaslađivači Korišćenje veštačkih zaslađivača bez nutritivne vrednosti može povećati količinu „loših“ bakterija u crevima, što može negativno uticati na raspoloženje. Ističu se zaslađivači saharin, sukraloza i stevija, a najštetniji je aspartam, rekla je za CNBC dr Uma Naidoo, nutricionista psihijatar, stručnjak za mozak sa Harvardske medicinske škole.

Aspartam se sastoji od fenilalanina, metanola i asparaginske kiseline. Fenilalanin može preći krvno-moždanu barijeru i može poremetiti proizvodnju neurotransmitera. Pored toga, aspartam je hemijski stresor i može povećati osetljivost mozga na oksidativni stres, navodi Healthline. Istraživanja sugerišu da ovi faktori mogu izazvati negativne efekte na sposobnost učenja i emocije i primećeni su kod ljudi koji konzumiraju aspartam u prevelikim količinama.

U jednoj studiji, naučnici su proučavali efekte ishrane bogate aspartamom. Učesnici su konzumirali približno 25 mg aspartama po kilogramu telesne težine tokom osam dana. Na kraju studije, bili su razdražljiviji, imali su veću stopu depresije i lošije su se pokazali na mentalnim testovima. Druga studija je pokazala da su ljudi koji su konzumirali veštački zaslađena pića imali povećan rizik od moždanog udara i demencije, iako tačan tip zaslađivača nije preciziran.

Alkohol

Kada se konzumira umereno, alkohol može biti prijatan dodatak finom obroku. Međutim, prekomerna potrošnja može ozbiljno da utiče na mozak. Hronična konzumacija alkohola dovodi do smanjenja zapremine mozga, metaboličkih promena i poremećaja neurotransmitera, hemikalija koje mozak koristi za komunikaciju. Ljudi koji pate od alkoholizma često imaju nedostatak vitamina B1. Ovo može dovesti do poremećaja mozga koji se zove Vernickeova encefalopatija, koji se zatim može razviti u Korsakoffov sindrom. Ovaj sindrom karakteriše teška oštećenja mozga, uključujući gubitak pamćenja, poremećaje vida, konfuziju i nestabilnost.

Prekomerna konzumacija alkohola takođe može negativno uticati na nealkoholičare. Obilno pijenje u jednoj epizodi poznato je kao „opijanje“, a istraživanja pokazuju da to može dovesti do toga da mozak tumači emocionalne signale drugačije nego inače. Na primer, ljudi imaju smanjenu osetljivost na tužna lica i povećanu osetljivost na ljuta lica. Pretpostavlja se da su ove promene u prepoznavanju emocija uzrok agresije izazvane alkoholom.

(Espreso/najžena/Prenela P.V.)