NEURONAUČNIK POSLE 25 GODINA OTKRIO ŠTA "JEDE" MOZAK: Ove ČETIRI stvari NIKAD NE RADI jer ga UNIŠTAVAJU GODINAMA

Kao neuronaučnik proveo sam poslednjih 25 godina istražujući nauku o pamćenju. Smešno pitanje koje često dobijam od ljudi je: "Da li sam sve gluplji što sam stariji?". Ne krivim nikoga jer ovo pitaju, mnogi od nas sve češće zaboravljaju važne stvari kako godine prolaze, piše za "CNBC" Čaran Ranganat, profesor u Centru za neuronauku i Odeljenju za psihologiju, te direktor Laboratorije za dinamičko pamćenje na Univerzitetu Kalifornija.

Dobra vest je što možete da sprečite te zaboravne momente, tako što ćete izbegavati četiri česte navike koje uništavaju naše pamćenje:

1. Prečesto pokušavate da obavite više stvari u isto vreme

Oslanjamo se na oblast mozga koja se zove prefrontalni korteks da bismo obratili pažnju na svet oko nas i nešto trenutno zapamtili. Nažalost, ova funkcija, kao i naša sposobnost da se fokusiramo često opadaju tokom vremena.

Multitasking, odnosno obavljanje više stvari u isto vreme, pogoršava situaciju; ono narušava pamćenje i opterećuju funkciju korteksa, trošeći resurse koji bi nam inače pomogli da formiramo jaka sećanja.

Kako da poboljšamo pamćenje: Stavite telefon u nečujni režim i odvojite vreme u svom dnevnom rasporedu za tačno određene zadatke. Uvrstite u svoj dan pauzu za meditacije, sanjanjerenje, šetnju ili bilo šta što će vam napuniti baterije. Samo ne pokušavajte sve odjednom!

2. Ne spavate dovoljno

Količina i kvalitet sna često se smanjuju s godinama, zbog različitih razloga - lekova, stresa, teške hrane, alkohola... Ali kada spavate, vaš mozak naporno radi. Izbacuje metabolički otpad koji se akumulira tokom dana. Takođe, aktiviraju se sećanja i uspostavljaju se veze između različitih događaja koje smo doživeli.

Nedostatak sna je poguban za prefrontalni korteks i dovodi do stvaranje uspomena u fragmentima.

Kako da poboljšamo pamćenje: Pokušajte da neposredno pre spavanja izbegavate teške obroke, kofein, akohol i nemojte provoditi vreme ispred ekrana u tom periodu večeri. Dnevno dremanje takođe može da vam pomogne, ako vas noću muči nesanica.

3. Monotone, uvek iste aktivnosti

Pamtimo događaje tako što povezujemo informacije o tome šta se dogodilo, kada se dogodilo i gde se dogodilo. Ovo se zove epizodno pamćenje.

Nagoveštaj koji je jednistveno povezan sa određenim mestom i vremenom, kao što je možda pesma koju niste čuli od srednje škole, ili miris jela koje je vaša baka kuvala može da izazove živopisno epizodno sećanje. Ovo funkcioniše samo ako imate iskustva koja su povezana sa relativno različitim kontekstima, a ne toliko kada su vaša iskustva uvek ista.

Kako da poboljšamo pamćenje: Možda ćete pronaći vrlo malo uspomena na nedelju koju ste u celini proveli na kauču gledajući TikTok snimke i odgovarajući na poruke. Zato razmislite o promeni svoje rutine. Prošetajte u prirodi umesto da sedite u dnevnoj sobi. Kada idete na različita mesta, provodite vreme sa različitim ljudima i isprobavate nove stvari sebi pružate priliku za stvaranje trajnijih uspomena.

4. Previše samopouzdanja u svoje pamćenje

Dešavalo se da nekoga upoznam i da sa sigurnošću pomislim da sam upamtio njihovo ime, da bih se kasnije zbunio jer ipak ne mogu da ga se setim.

Ako pokušavate da uradite nešto što uključuje pamćenje, na primer upoznajete grupu ljudi ili pokušavate da naučite strani jezik, počnite tako što ćete prihvatiti da ćete skoro sigurno preceniti količinu onog što ćete upamtiti. Drugi korak je da sebi date priliku da pogrešite.

Kako da poboljšamo pamćenje: Umesto pamćenja napamet, do najefikasnijeg učenja dolazi kada se borimo da se setimo, a zatim dobijemo odgovor koji tražimo. Na primer, nekoliko minuta nakojn što nešto naučite, pokušajte da to testirate. Zatim ponovite sat vremena kasnije. Što više vremena prođe između ovih pokušaja, to bolje.

(Espreso/Blic žena/Prenela P.V.)