OVAJ TELEGRAM JE UNIŠTIO SRCE TOME ZDRAVKOVIĆA: U njemu mu LEKAR saopštio STRAVIČNU VEST, kad je čuo PRETRNUO

Toma i Slavica su se upoznali dok je on još uvek bio relativno nepoznat pevač. Sudbonosni susret odigrao se u Tuzli u kojoj je Toma pet godina pevao u hotelu "Bristol". Za mladog Tomu, vitka plavuša Slavica, dubokih, plavih i pomalo tužnih očiju, rodom iz Travnika, bila je ostvarenje snova.

U nju se po prvi put ozbiljnije zaljubio, ali je veza bila burna, obeležena nesporazumima i razmiricama. Iako su jedno prema drugom gajili jaka osećanja, Toma i Slavica su se svađali i raskidali, mirili i u harmoniji provodili periode, samo da bi posle nekog vremena ponovo došlo do rasprava.

Toma je planirao zajednički život sa Slavicom i bio ubeđen da je ona žena koju će odvesti pred oltar, ali je sudbina imala drugačije planove.

Do definitivnog raskida došlo je u Beogradu, u koji je Toma došao na probu, kako bi dobio angažman u kafe-baru "Terazije" u Bezistanu.

- Uhvatila me je grdna trema jer su tada u kafe-baru u Bezistanu svirali najbolji muzičari, a da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović. Ta velika imena podsmevala su mi se dok sam pevao... Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i s njim čavrlja kao sa starim prijateljem. Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela "Balkan", a ona se pojavila tek posle ponoći - ispričao je kasnije u jednom intervjuu Toma.

Tragedija opevana u pesmi

Toma se vratio kafanama i nastavio da peva. O Slavici dugo nije čuo ništa, iako je znao da je u Sarajevu. A onda, jednog letnjeg dana 1963. kada je pevao na crnogorskom primorju, stigao je telegram koji je promenio sve.

- Jednog dana vraćajući se sa plaže, svratio sam do recepcije. Kažu: "Imaš telegram". Meni se godinama niko nije javljao, ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji iz Pečenjevca, sela prema Leskovcu, nisu mogli da znaju gde sam. Ja sam se od njih otkačio i išao od kafane do kafane, po celoj zemlji… Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i želi da me vidi. To me je totalno šokiralo - pričao je pevač kasnije.

Nakon velikog uspeha filma “Toma” publika sada ima priliku da gleda i istoimenu seriju koja će još detaljnije prikazati život pevača Tome Zdravkovića. Zahvaljujući tome će i neki likovi, koji nisu našli mesta u filmu, biti detaljnije prikazani. U prvoj epizodi to je bila Slavica (igra je mlada glumica Iva Ilinčić), jedna od prvih velikih ljubavi slavnog pevača i žena kojoj je posvetio pesmu “Buket belih ruža". Prva ljubav Toma i Slavica su se upoznali dok je on još uvek bio relativno nepoznat pevač. Sudbonosni susret odigrao se u Tuzli u kojoj je Toma pet godina pevao u hotelu “Bristol”. Za mladog Tomu, vitka plavuša Slavica, dubokih, plavih i pomalo tužnih očiju, rodom iz Travnika, bila je ostvarenje snova. U nju se po prvi put ozbiljnije zaljubio, ali je veza bila burna, obeležena nesporazumima i razmiricama. Iako su jedno prema drugom gajili jaka osećanja, Toma i Slavica su se svađali i raskidali, mirili i u harmoniji provodili periode, samo da bi posle nekog vremena ponovo došlo do rasprava. Toma je planirao zajednički život sa Slavicom i bio ubeđen da je ona žena koju će odvesti pred oltar, ali je sudbina imala drugačije planove. Do definitivnog raskida došlo je u Beogradu, u koji je Toma došao na probu, kako bi dobio angažman u kafe-baru “Terazije” u Bezistanu. - Uhvatila me je grdna trema jer su tada u kafe-baru u Bezistanu svirali najbolji muzičari, a da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović. Ta velika imena podsmevala su mi se dok sam pevao... Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i s njim čavrlja kao sa starim prijateljem. Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela “Balkan”, a ona se pojavila tek posle ponoći - ispričao je kasnije u jednom intervjuu Toma. Tragedija opevana u pesmi Toma se vratio kafanama i nastavio da peva. O Slavici dugo nije čuo ništa, iako je znao da je u Sarajevu. A onda, jednog letnjeg dana 1963. kada je pevao na crnogorskom primorju, stigao je telegram koji je promenio sve. - Jednog dana vraćajući se sa plaže, svratio sam do recepcije. Kažu: “Imaš telegram”. Meni se godinama niko nije javljao, ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji iz Pečenjevca, sela prema Leskovcu, nisu mogli da znaju gde sam. Ja sam se od njih otkačio i išao od kafane do kafane, po celoj zemlji… Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i želi da me vidi. To me je totalno šokiralo - pričao je pevač kasnije. Toma se odmah spakovao i zaputio ka Sarajevu. Devojku koju je toliko voleo jedva je prepoznao u bolničkom krevetu - mršava i iznemogla, izgubila je više od 30 kilograma. Iako je želeo da ostane, ugovor i angažman mu to nisu dozvoljavali. Samo nekoliko dana po povratku stigao je još jedan telegram - Slavica je umrla. I ostalo se manje-više odigralo kao što je prikazano u seriji. Skrhan bolom, Toma je uradio ono što je najbolje znao - napisao joj je stihove. Tako je nastala pesma “Buket belih ruža”. - Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo - prisećao se pevač kasnije.

Toma se odmah spakovao i zaputio ka Sarajevu. Devojku koju je toliko voleo jedva je prepoznao u bolničkom krevetu mršava i iznemogla, izgubila je više od 30 kilograma. Iako je želeo da ostane, ugovor i angažman mu to nisu dozvoljavali.

Samo nekoliko dana po povratku stigao je još jedan telegram - Slavica je umrla.

I ostalo se manje-više odigralo kao što je prikazano u seriji. Skrhan bolom, Toma je uradio ono što je najbolje znao napisao joj je stihove. Tako je nastala pesma "Buket belih ruža".

- Umrla je u Sarajevu, sahranjena je u rodnom Travniku, a ja sam stigao na svežu humku, tek da položim buket belih ruža. Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo - prisećao se pevač kasnije.

(Espreso/Informer/Prenela P.V.)