BANJALUČANKA SE PREKO NOVINA ODREKLA ZETA I ĆERKE: Sve bi joj OPROSTILI osim 1 STVARI, ovo ćete pročitati DVA PUTA

Odreći ću te se preko novina, rečenica je koju su mnogi u naletu besa izgovorili glasno preteći deci, supružniku ili nekom bliskim rođaku, ali samo retki to su sproveli u delo.

To je istinski uradila jedna Banjalučanke koja je javno otpisala ćerku i zeta.

Na stranicama jednih dnevnih novina iz Republike Srpske juče je osvanuo oglas u kojem se jedna Banjalučanka odrekla kćerke i zeta, ali nije navela razlog za takvu odluku.

Sociolog- visok stepe srdžbe izazvaotakvu reakciju

Sociolog Ivan Šijaković kaže da gestovi poput tog imaju dugu tradiciju te da proizlaze iz visokog stepena nezadovoljstva, srdžbe, ljutnje i ozlojađenosti.

– Reč o simboličnom gestu, pretnji roditelja prema neposlušnoj deci i to sa naglaskom na odricanje u novinama koja je u ranijem periodu bila način da se dopre do širokih narodnih masa. Prenosi se usmeno sa generacije na generaciju i više je fiktivna nego stvarna – priča on.

Šijaković dodaje da se pre pola veka ovom činu pribegavalo radi zaštite časti, javnog morala i ugleda, dok je to sada najčešće posledica narušenih međuljudskih odnosa.

– To je najteža odluka koju jedan roditelja može donijeti i veliki udarac za dijete, jer svako u okruženju može upirati prstom u njega i reći ovo je onaj kog se majka odrekla – govori Šijaković.

"Veliki udarac za decu bez obzira na godine"

Da je odbačenost od roditelja za dete, bez obzira na uzrast, veliki udarac tvrdi i psiholog Aleksandar Milić.

– Čin odricanja za decu može biti najviši stepen traumatizacije, odnosno narušene emocionalne povezanosti i visok nivo duševne patnje. Praksa je pokazala da su deca koje se odreknu roditelji više traumatizovana od onih kojima otac i majka umru. Ukoliko su djeca mala odbačenost će uneti smetnje u zdravom odrastanju, a kada su u pitanju odrasle osobe, trauma može čak biti i izraženija, jer su odrasli svesniji tog čina – objašnjava Milić, piše Glas Srpske.

On ističe da se u praksi na slične poteze roditelji odlučuju kada je dete narkoman, kockar, neradnik ili kada otac ili majka boluju od poremećaja ličnosti.

– To rade roditelji vođeni floskulom: “Dajte mi dobro dete pa ću biti dobar roditelj”, ali otac i majka moraju shvatiti da je ponašanje deteta posledica njihovog delovanja, jer roditelji su ti koji vaspitavaju i podižu svoju decu i dužni su da im pomognu, bez obzira na probleme i teškoće koje izazovu – navodi Milić.

Sličan slučaj desio se i pre pet godina kada se jedan Laktašanin putem oglasa odrekao bratanice navodeći da je ne priznaje za rodbinu, ali o detaljima o svog čina nije želio javno govoriti.

Bonus video:

(Espreso/24Sedam)