NIJE GA UBILA KARDINALNA LEKARSKA GREŠKA VEĆ OVO: Dr Predrag otkrio šta je pokazala OBDUKCIJA TITOVOG TELA POTRESNO

Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine u 15.05 časova u Kliničkom centru u Ljubljani, a vest o njegovoj smrti Jugoslovenima je saopštio spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković.

„Umro je drug Tito. Ovo je večeras saopštio Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo SFRJ radničkoj klasi, radničkom narodu i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Jugoslavija“, glasila je vest koja je odjeknula širom sveta.

U januaru je Tito primljen u bolnicu zbog problema sa cirkulacijom, a pre smrti mu je amputirana noga, na šta nije hteo da pristane sve dok je bio pri svesti. Već od sredine februara bio je u veštačkoj komi.

Najveća sahrana 20. veka

Kovčeg sa Titovim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, do Beograda. Tri dana kasnije, na sahranu je došlo 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bila je to najposećenija sahrana državnika u 20. veku.

Poslednju počast osnivaču Pokreta nesvrstanih odao je 31 predsednik, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz sveta podeljenog Hladnim ratom, u Beograd su stigli državnici oba tabora. Na sahrani su bili i Margaret Tačer, potpredsednik SAD Volter Mondejl, Indira Gandi, Hosni Mubarak, Sadam Husein, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski kralj Karl KSVI Gustav.

Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, gde od 2013. godine pored njega počiva supruga Jovanka. Njegov grob, uz obližnji Muzej Jugoslavije, i danas je odredište brojnih turista, posetilaca i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.

Šta se zapravo dogodilo

Profesor dr Predrag Lalević, koga su kolege smatrale ocem anesteziologije na Balkanu, bio je član lekarskog konzilijuma koji je, između ostalih, potpisao 114 izjava o napretku boravka Josipa Broza Tita tokom lečenja u Ljubljani. . Dr Lalević je u intervjuu rekao da su netačne tvrdnje o "kardinalnoj lekarskoj grešci koja je ubila Tita".

"Toliko je pogrešno i zlonamerno da neću ni da komentarišem. Evo kako se to desilo. Prvog dana nove 1980. godine, telefonom me je nazvao profesor Miro Košak iz Karađorđeva i kratko me obavestio da se pakujem i odlazim iz Batajnice. sa drugim predsednikom sutra za Ljubljanu.Shvatio sam šta se dešava i već sutradan 2. januara stigli smo u prestonicu Slovenije gde je Tito primljen u bolnicu radi pregleda krvnih sudova nogu.Posle detaljnih pregleda , doktori profesori Bogdan Brecelj, Mioljub Kičić, Miro Košak, Stanislav Mahkota, Đorđe Popović, Jovan Ristić, Ivan Obrež i ja utvrdili smo da ima velikih promena na krvnim sudovima leve noge Tito nije bio zadovoljan ovim mišljenjem i kao da slutio je šta će se desiti rekao je – Dok sam na zemlji hoću da budem u jednom komadu“, rekao je dr Lalević.

Tada je srpski lekar pozvao dr Majkla Debejkija iz Hjustona i dr Marata Knjazeva iz Moskve koji su za 24 sata stigli u Beograd, pregledali maršala i saglasili se sa postavljenom dijagnozom.

"S obzirom na to da Tito nije želeo da mu amputiraju nogu, Debejki je našao privremeno rešenje. Doneo je iz Amerike specijalnu protezu - cev i predložio da napravimo bajpas između gornjeg i donjeg dela leve noge. tj. , sa malo nade da će rešiti ovaj problem, a urađena je u noći između 12. i 13. januara. Ali ta operacija nije dala željene efekte“, rekao je tada dr Lalević u intervjuu za Politku.

On je napomenuo da je Titovo opšte zdravstveno stanje uglavnom loše, ističući da je Broz dugi niz godina bio dijabetičar.

"Bubrezi su otkazivali, srce je otkazivalo. Moralo se nešto preduzeti, pa su kolege Brecelj i Kičić skrenuli pažnju Titu da samo pogleda u kakvom je stanju njegova noga. I, zaista, kada je video crnu nogu do kolena, pristao je na amputaciju Operacija je obavljena 20. januara i uklonili smo deo leve noge do iznad kolena“, rekao je dr Lalević.

Prema njegovim rečima, u tim satima državni i partijski vrh je bio u Kliničkom centru. Tada mu se obratio Stane Dolanc.

"Rekao mi je da znaju da je moguće da pacijent umre na operacionom stolu, ali da imaju puno poverenje u nas i našu stručnost i da niko neće upirati prstom u nas bez obzira na sve. Bio sam veoma zahvalan njemu za to.I tada i danas.Što se oporavka tiče krenuo je sasvim dobro, čak i bolje nego što smo očekivali.Počele su posete rodbine,političara.Čitao je poštu već se spremao da ode na Brdo kod Kranj. Naručili smo i protezu iz Nemačke, rana je zarasla. Činilo nam se da je sve u najboljem redu“, rekao je dr Lalević.

28. januara Tito je sa intenzivne nege prešao na bolničko odeljenje.

Počeli su i razgovori o predstojećoj Konferenciji nesvrstanih u Bagdadu. A onda preokret.

„Bilo je to u noći između 13. i 14. februara. Pogoršalo se, bubrezi su otkazali, slabost srca je bila veoma izražena. Kritično stanje. Dijaliza bubrega počela je 15. februara, ali ni to nije doprinelo poboljšanju njegovog zdravlja. što nam je jedino preostalo, jer je došlo i do slabljenja disanja - Josip Broz Tito je 26. februara stavljen na veštačko disanje. Provukli smo mu cev (cevčicu) kroz usta za snabdevanje kiseonikom. Dali smo mu sedativ - Benzedin pa je bio u polusvesnom ili nesvesnom stanju.Ponekad bi samo otvorio oči ali bi posle toga vrlo brzo zaspao.Sve do 4.maja u 15h kada smo videli na aparatima da srce konačno otkazuje A kada je prestalo, gledali smo u neverici, bez reči. To je bio kraj“, rekao je dr Lalević.

Rekao je da su lekari učinili sve da mu olakšaju bolest. Obdukcija je obavljena istog dana kada je Tito umro.

"Posle šest sati rada završili smo poslednji čin tadašnje velike drame velike Jugoslavije. Čim je obdukcija završena, otišli ​​smo na Brdo kod Kranja, istuširali se, pokupili stvari i krenuli u Ljubljanu, 'plavi voz' je već bio spreman. Čuo sam da je njegovo telo stavljeno prvo u lim, a zatim u tešku, pretešku hrastovu škrinju", rekao je dr Lalević.

(Espreso/Novi.ba/Prenela P.V.)