NIKAD NE BISTE POGODILI ZBOG ČEGA SE JAVLJAJU GASOVI: Slošiće vam se kad čujete PRAVI RAZLOG, nije do HRANE

Debelo crevo je aktivan deo tela. Gasovi koji u njemu nastaju mogu signalizirati koliko zdravo jedete i koliko dobro vaše telo probavlja hranu. Mnoge ljude zanima baš kako nastaju gasovi i otkud nadutost u stomaku, ali im je neprijatno pitati porodičnog lekara, pa čak i prijatelje.

Šta su gasovi?

Gasovi su uglavnom usputni proizvodi probave. Jedina funkcija koju gasovi obavljaju je slanje poruke telu da trebate stići do toaleta.

Kako nastaju gasovi? Šta se stvarno događa?

U želudcu i tankom crevu hrana se razgrađuje i vari, ali deo hrane, npr., netopiva vlakna i hrana koju dobro ne svarite, stiže u debelo creveo gde je čeka više od 400 vrsta bakterija. Bakterije kreću na posao, proizvodeći razgadnjom hrane gasovitu smesu sastavljenu najviše od vodonika i ugljen dioksida. Sve bakterije nisu štetne, tu su i „prijateljske“ bakterije kao što su Lactobacilus. U toj mešavini gasova nalaze se amonijak i vodonikov sulfid koji je neprijatnog mirisa, te gasovi bez mirisa azot i metan. Zaudarajući ostaci aminokiselina, kao što su putricin i kadaverin, takođe daju svoj doprinos konačnom neugodnom mirisu.

Šta se dešava sa gasom iz creva?

Veliki deo probavnih gasova apsorbuje se kroz zidove creva u krvotok i izbacuje iz tela plućima. Ponekad to ima za posledicu neprijatni miris koji je nešto više od lošeg zadaha iz usta.

Neretko se oseti neugodan miris kod ljudi kojima telesni sistemi ne rade dobro, kažu stručnjaci. Preostali gas (nekoliko litara dnevno kod većine ljudi) izlazi kroz čmar – ponekad tiho, ponekad bučno, što zavisi od količine i pritiska. Buka nastaje kada se velika količina gasova izbacuje silom peristaltike. Iako većina lekara smatra da je ispuštanje vetrova 3 do 40 puta na dan normalno, bolje je da gasova bude što manje tj. samo onoliko koliko je potrebno da se lakše isprazne creva.

Šta izaziva višak gasova?

Pržena, pohovana hrana, previše mesa i šećere u ishrani, škode zdravoj probavi. Ako jedemo previše šećera to podstiče razmnožavanje manje „prijateljskih“ bakterija, a posledica je višak probavnih gasova. I neke druge vrste hrane podstiču nastanak gasova: pasulj, brokoli, karfiol, nezrelo voće, sok od jabuke, banane, trešnje, kruške, grejp i šljive. Nije hrana jedini uzrok gasova.

Trudnice često imaju višak gasova, ne zbog ishrane, već zato što im je stomak težak.

Nastanku gasova doprinosi i „gutanje“ vazduha pri jelu i pričanju. Kada jedemo „s nogu“ i trpamo u sebe mnogo hrane odjednom, gutamo velike količine vazduha, koji trebaju negde da odu, a svi se ne mogu absorbovati u crevu.

Na pojačano stvaranje gasova utiče: stres, emocionalni nemir, anksioznost, nepodnošenje laktoze, prejedanje, sindrom nadražrnih creva (iratibilni kolon), alergije na hranu, dijabetes, neurološke bolesti, antibiotici i lekovi koji smanjuju kiselost u želudcu.

Studenti pred ispit mogu imati pojačanu proizvodnju gasova što je u vezi sa njihovim emocionalnim stanjem, stres, briga, teskoba, strah…

Usled stresa u probavnom traktu nalazi se manje krvi, jer veći deo krvi odlazi u mozak, što onemogućava potpuno varenje hrane. Kada jedete pod stresom probava vam neće pravilno raditi, pa je veća mogućnost stvaranja probavnih gasova.

Zašto gasove ispuštamo noću?

Ljudi ponekad ispuštaju gasove kada su u krevetu ili kadi. Ležanje može „osloboditi“ gasove koji se ponekad nakupe na oštrom pregibu u gornjem levom kvadrantu trbuha, gde vodoravno debelo crevo prelazi u silazno debelo crevo. Veći deo dana zadržavamo određenu napetost u analnom području. Kada se opustimo, „dozvolimo“ gasovima da izađu.

(Espreso/www.hidrokolon.com)