ZBOG OVOG PIĆA LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ U 84. NE OSEĆA NI BOLEST NI GODINE: Spušta ŠEĆER, HOLESTEROL i POBEĐUJE OSTALO

Omiljeni pesnik često pretera u šetnji pa se posle ljuti na sebe, ukućanima je „lak na jelu“ i ne bira mnogo, za njegovu formu i duh najzaslužnije su knjige, a nedavno je objavio fotografiju kako „delje“ koru divlje kruške, uz komentar: „Ovako su moj otac Mihailo, i njegov otac pre njega, sređivali holesterol, spuštali šećer i pobeđivali razne bolesti…“

Ršum je sinonim za džumbus, po kome je zaista porodica junaka naše priče dobila prezime. A najpoznatiji Ršumović, Ljubivoje, Ljuba, jedan je od najvećih heroja ne samo detinjstva niza generacija, već i pravi živi spomenik lepoti govora, pisanoj reči o onome što čini život, koji još uvek hoda, stvara, mašta, gradi. I nema nameru da prestane sa džumbusom lepih, pozitivnih emocija spakovanih u knjige, na svoju i našu sreću.

Šta odgovara Ršum na pitanje „Kako si?“

Ljubivoje Ršumović Ršum, pesnik, Zlatiborac, deda, već duže od 65 godina u stihove pretače našu stvarnost, smeh, suze, radost, muke, dileme… Poruke, koje bi, da ih malo bolje slušamo, svet sigurno učinile boljim mestom za život. Ovaj jubilej je obeležio krajem prošle godine, u prostorijama osnovne škole koja nosi njegovo ime. Podno Kosmaja, nalazi se oaza pod imenom Obrazovno-vaspitni centar Sopot Hil. U kampovima, pesničkim radionicama, brojnim aktivnostima, tamo uživaju deca. I mala i velika. Sva ona imaju čast i privilegiju da druguju sa piscem koji im recituje svoje legendarne stihove.

Sa svojih profila na društvenim mrežama se smeje, baca „Fazone i fore“, nesebično deli stihove, druguje sa unucima ali i svojim prijateljima piscima, kumovima, rođacima, pa, ne možemo a da se ne upitamo: koliko onda Ršum ima godina a u tako je dobroj formi? Ako piše od detinjstva i rane mladosti, a proslavio je okruglo 65 književnog stvaralaštva…? Zato smo ga za početak pitali: Ršume, šta kažete kada Vas neko pita kako ste?

– Uvek prvo kažem „Bogu hvala!“ To kod nas na Zlatiboru znači: onako sam kako mi je Bog odredio. Ne objašnjavam nikome ni godine ni svoje zdravstveno stanje – odgovorio je na pitanje novinara eKlinika portala čuveni pesnik, za koga svi Zlatiborci kažu da je pre svega dobar čovek. Tako smo dobili i jedan od važnijih recepata za dugovečnost.

Uloga jedne upale pluća i kozjeg loja u pesništvu srpskom

Sve što je mogao u smislu pravih vrednosti poneo je iz svog Ljubiša, sa bajkovitog Zlatibora. A samo neko ko je zadojen čistotom zlatiborskog seljaka, Ršuma može potpuno da razume. I oseća kao rođenog, kao ujaka, strica, dedu, ne samo kao pesnika. Gorštaka koji mudruje, sa dosta ili nimalo škole, ali filozofa jednakog onim poznatim. Zlatiborske majke i bake deci su nekada govorile Jovu Zmaja, s vremenom mu se pridružio i Ršum.

Ne može se reći da je bilo čije detinjstvo na planini ikada bilo i jeste lako. I Ršum i njegov brat su imali zaduženja kao i sva seoska deca, na polju, u domaćinstvu. Da bi bio pesnik, moraš biti i domišljat… Mali Ršum, koji je kao četvorogodišnjak preležao tešku upalu pluća, koristio je tu činjenicu za „hvatanje krivina“. Na brata je palo više poslova, a on je, tobož’ čuvajući pluća i zdravlje, pisao pesme. Prisećao se Ršum kako su mu zbog te bolesti stavljali obloge na grudi od kozjeg loja, a nije to baš mirisalo „rajski“. I taj neprijatan miris okrenuo je u svoju korist, pa se osamljivao da piše.

Životni put dalje ga je vodio preko školovanja u Ljubišu, Čajetini i Užicu. Na studijama komparativne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu je upoznao Natašu, životnog saborca u ljubavi, smislu, poštovanju prirode, hedonizmu, duhu, sa kojom je proveo više od pola veka. Fakultet je završio, a uticaj Duška Radovića da se opredeli za pisanje poezije za decu, bio je presudan.

Tajno mesto za bežanje koje ga podseća na Zlatibor

– Ne osećam ja nikakav takozvani teret godina, jer se i danas ponašam i živim tako kako sam živeo u Ljubišu. A to znači – dosta slobodno. Sa prirodom i knjigama. Ponekad se naljutim na sebe. Često se preforsiram u šetnji ili napravim neki potez telom, pa posle moram da se lečim. Mi, Ršumovići, imamo kuću u Baćevcu, na tridesetak kilometara od Beograda. Građena je sa mnogo ljubavi, kao što se gradi gnezdo. U šumi je, sa pticama, fazanima, vevericama. A knjige su uvek tu, i one napisane i koje tek stižu – priča pesnik za eKlinika portal.

Pitali smo ga i još nešto o životnim navikama. Jesu li zdrave, šta voli da jede? Kaže nam da nije preterano razmišljao na tu temu, verovatno zbog toga što ni za suprugu Natašu, a ni za sinove danas, nije imao i nema neke preterane prohteve.

– Ja sam, kako se to kod nas u selu kaže, „lak na jelu“. U stvari, ja sam „Oskar koji sve jede“ – duhovito Ršum sebe opisuje i u ovom kontekstu.

Ršum i Ršumovići kao narodni medicinari

U zlatiborskom kraju su čuvene legende o tome kako su neki od Ršumovića lečili ljude. Ršumov deda po majci Stevan je bio vojni bolničar u Prvom svetskom ratu. Po povratku je uz medicinske instrumente koje je doneo i uz pomoć melema i lekovitih trava, počeo da leči ljude. Tako je postao, na neki način, kolega – saradnik zvaničnim lekarima u Užicu i okolini. Njegov prepoznatljivi potpis na nekom papiriću bio je dobro uputstvo apotekarima i lekarima u kom smeru da idu kako bi se neko polečio.

I sa očeve strane je Ršum dobio mudrosti i iskustva u tradicionalnoj medicini. Nedavno je na svom Instagram profilu objavio fotografiju kako „delje“ delove stabla, odnosno koru divlje kruške, uz komentar :“Ovako su moj otac Mihailo, i njegov otac pre njega, sređivali holesterol, spuštali šećer i pobeđivali razne bolesti… Čaj od kore divlje kruške!“

(Espreso/eklinika/Marijana M.Rajić)