OVU ISTINU JE SVEŠTENIK GODINAMA KRIO OD ŽARKA LAUŠEVIĆA: Pozivao je na NJEGOVU SMRT, a OVAKO se PRAVDAO

Na komemorativnom skupu posvećenom Žarku Lauševiću govorili su najbliže kolege koje su sa velikim glumcem prošli mnogo toga. Jedan od njih je bio i Svetozar Cvetković, a među pričama iz njihovog života izdvojila se i ona o parohu naše crkve u Americi.

Tamo je Žarko pobegao, bojeći se krvne osvete i živeo u ilegali sa suprugom Anitom. Njegov život je dobio neslućeni obrt nakon tragičnog incidenta u jednom podgoričkom kafiću gde je, prekoračivši nužnu samoodbranu ubio dvojicu i ranio trećeg muškaraca.

Svemu su prethodile provokacije u Beogradu, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde su Žarka napali zbog navodnog "vređanja lika Svetog Save" kojeg je glumio. Predstava je prekinuta, a Lauševiću upućivane stalne pretnje zbog kojih je i počeo da nosi pištolj.

Godinama kasnije, Žarko živi u Njujorku, gde dočekuje Svetozara Cvetkovića i ponudi se da mu nađe smeštaj. Vodi ga u crkvu i upoznaje s parohom koji mu, inače, dolazi u kuću, seče mu kolač za slavu...

Po izlasku iz crkve, Laušević prepričava Svetozaru kako je u svešteniku prepoznao jednog od onih koji su ga napali u pozorištu, baš te noći kad mu je sudbina zauvek promenjena i zapečaćena.

Premda je preko dana radio težak posao, Žarko u Njujorku nije mogao noću da spava. Često je pisao, gledao Jutjub. "Onda nekad kopam po tim događajima i godinama", ispričao je Cvetkoviću, a on prepričao na komemoraciji umrlom kolegi.

"Gledam iznova i iznova te snimke iz svoje prošlosti. Ne znam po koji put gledam prekid predstave `Sveti Sava` u JDP. Gledam tu ujudrmu nacionalista i ove naše što smiruju buru, one nesretne glumce koji ne znaju šta ih je snašlo. U jednom trenu među svim tim ludacima, koji urlaju da smo izdali Srbiju i Svetog Savu vidim poznato lice. Vidim ovog paroha. Godinama mlađeg. Mislim, možda samo liči na njega."

Cvetković je gotovo s nevericom slušao ovu priču. Žarko je nastavljao:

"Ujutru se spakujem i dođem u crkvu. Mislim se taj čovek mi dolazi u kuću, seče mi kolač. Nemoguće da je to on".

Eto pojavljuje se on, rekoh da pitam: "Video sam noćas na snimku prekida moje predstave.." i ne stigoh da završim:

"E, da. Tamo sam bio i ja" oglasi se on. "Znam da me ima na tom snimku".

Pitao sam ga: "Vi ste bili sa ljudima koji su pozivali na moju smrt? Pored Šešelja koji je mlatio pištoljem?"

Samo mi je odgovorio: "A šta sam ja znao Žarko? Mlado ludo." "Vi mi dolazite u kuću, sečete kolač, a ja sam zbog tog događaja počeo da nosim pištolj... "

Lauševiću je, upravo zbog pretnji koje je doživeo u pozorištu, bilo savetovano da nabavi pištolj. Tokom napada u Podgorici je doživeo samrtni strah i bio uplašen za život brata kojeg je gledao kako udaraju u glavu dok leži nepomično na zemlji.

Pucao je iz pištolja nabavljenog za samoodbranu. Izazvao je smrt dvojice svojih napadača i ranio trećeg, a za ubistvo u prekoračenju nužne samoodbrane izrečena mu je presuda u trajanju od 15 godina. Kazna je prvo smanjena, a zatim je pomilovan nakon izdržanih četiri godine i sedam meseci. Osećaj krivice ga je pratio d smrti. Pročitajte ko je sve došao da ga isprati na večni počinak i pogledajte slike sa sahrane voljenog glumca.

(Espreso/lepa i srećna)