SVETI SAVA JE PIO OVAKVU VODU, A TEK DA ČUJETE ŠTA JE JEO: Razlog iza ovakvog JELOVNIKA je vrlo BIZARAN

Kad se pomenu srednjovekovni manastiri, većini ljubitelja dobre hrane i kapljice, a pre svega kvalitetnih vina, prvo na pamet padne da su to ona mesta na kojima su osmišljene neke od najfinijih delicija čija slava traje i danas. I u pravu su, ali samo delimično, jer između katoličkog i pravoslavnog monaštva postoje nepomirljive razlike upravo kada je reč o odnosu prema hrani.

Naime, upravo iz odnosa prema ishrani biva jasno da je pravoslavlje u celini prihvatilo shvatanje o naročitoj vezi između hrane i moći u koju je srednjovekovni čovek bespogovorno verovao. Odricanje od hrane znači odricanje od moći, a sve sa ciljem primanja rajskog naselja i neuporedivo veće moći od one koju može imati bilo koji zemaljski vladar. Štaviše, odbijanje da se uzme kuvana hrana, jedenje samo semenki, divljeg bilja i voća, karakteristično za svetogorske askete, slika je rajske gozbe, one na kojoj se hrani duh, a ne telo.

Sam Sveti Sava, ispisujući Studenički i Hilandarski tipik, te svojevrsne srednjovekovne manastirske pravilnike, posebno sugeriše šta se i kad sme jesti.

Naročitu zanimljivost u tim dragocenim spisima predstavlja insistiranje na konzumaciji hobotnica. Ako prihvatimo da to nije neobično kada je reč o Hilandaru, budući da se on nalazi u blizini mora, postaje gotovo misteriozno kad se hobotnice pojave i u monaškom jelovniku Studenice. Međutim, kad se ima u vidu da monah treba da se uzdrži od konzumacije namirnica koje podrazumevaju krv i vatru, te da se riba jede izuzetno retko, upravo zbog krvi, uporednim uvidom u ishranu ondašnjeg vizantijskog monaštva, postaje jasno da su hobotnice, lignje i školjke često na monaškoj trpezi i to ne kao ekskluzivne delicije, već kao ona hrana koja ne sadrži krv.

Da nije reč samo o lepim željama i preporukama, pokazuju i pojedine freske, poput predstave mora na „Strašnom sudu“ u Gračanici ili „Krštenja Hristovog“ u Ljeviškoj, na kojima su vrlo tačno naslikane raže, lignje, jegulje i različite vrste riba i plodova mora.

Pored neobičnih hobotnica, Sveti Sava posebno insistira na napitku koji naziva „ukrop sa kiminom“. Iako se pojam ukrop najčešće vezuje za jednu vrstu supe, čini se da je u kontekstu u kojem ga Sveti Sava pominje reč o prokuvanoj mlakoj vodi s kimom. Antizapaljensko, lekovito dejstvo kima vrlo je dobro poznato, a sugestija da se on kombinuje s toplom vodom nedvosmisleno ukazuje na to da čovek srednjeg veka na svoj način dobro razume proces detoksikacije.

OVO JE DRUGI NAJSTROŽI POST, OVAKO GLASI ISHRANA Sveštenik za Kurir TV obrazložio: Šta raditi ako ne možete izdržati:

(Espreso/ Blic žena)