OTKRIVENO KOLIKO SU SMRDIBUBE ZAPRAVO OPASNE: Svi ih odmah UBIJEMO, a OVO UOPŠTE NISMO ZNALI

Iako nisu opasne po zdravlje ljudi i kućnih ljubimaca, invazija smrdibuba svakako sve više brine brojne Beograđane. Oni već duže vreme vode iscrpnu borbu sa ovim upornim insektima a službe za dezinsekciju poslednjih godina imaju ”pune ruke posla”. Međutim, nisu samo građani srpske prestonice pogođeni najezdom ovih navalentnih insekata, već i okolina Beograda ali i stanovnici čitave zemlje.

Naši poljoprivrednici, čiji usevi, povrćnjaci i voćnjaci već godinama trpe velike štete od strane ovih insekata, u periodu najezde istih, neumorno rade na njihovom suzbijanju. Ono što je zajedničko i sve nas podjednako brine su brojna pitanja – kako se zaštititi od njih, kako i na koji način suzbiti smrdibube, odakle su došle, zašto ih ima u tolikom broju, za koga predstavljaju najveću opasnost, ali i šta će u budućnosti biti sa njima?

Poreklo smrdibuba i njihova ishrana

Ovi insekti spadaju u grupu stenica i mogu biti raznih boja a variraju od nekoliko nijansi zelene, sive pa sve do smeđe i tamno braon boje. Dužina odrasle jedinke može biti od 12 do 17 mm. Sve odrasle jedinke imaju krila i mogu da lete. Na našim prostorima zabeležene su dve vrste smrdibuba i to mramorna i etiopska zelena smrdibuba.

Mramorna smrdibuba, koja je ujedno i brojnija vrsta na našim prostorima, stigla je iz jugoistočne Azije u Evropu a kod nas je registrovana 2016 kada je dezinsekcija u Beogradu imala najviše intervencija zbog najezde istih buba. Međutim, ovih smrdibuba je bilo i ranijih godina a 2016. godine ih je bilo i pet puta više nego ove.

Stručnjaci smatraju da je potrebno da prođe određen vremenski period njihove adaptacije. Taj proces adaptacije može trajati pet, ali može trajati i 30 godina te iz razloga opstanka i preživljavanja, više se razmnožavaju. Kako tvrde naučnici, ova vrsta insekata je stigla u Evropu najverovatnije transportovanjem biljaka i odatle je počela da se razmnožava u velikom broju. Mramorna smrdibuba voli toplotu a budući da je u pitanju tropska vrsta, to je jedan od razloga što je u našim krajevima najviše prisutna upravo tokom leta.

Slične osobine karakterišu i drugu vrstu, etiopsku zelenu smrdibubu, koja je takođe poreklom iz Azije, dok je u Srbiji prvi put registrovana pre deset godina.

Sve vrste smrdibuba su biljojedi i hrane se uglavnom biljnim sokovima raznih plodova povrća i voća (kao što su paprika, paradajz, pasulj, breskve, kajsije itd.) ali i baštenskim cvećem, i ukrasnim biljem. Smrdibube, kao i većina buba koje se hrane plodovima, prvo ogule opnu ploda i zatim se hrane njegovim sokom, te hraneći se na ovakav način, ostavljaju za sobom velike tragove zbog kojih kasnije plodovi propadaju.

Razlog brojnosti ovih insekata i štete koje nanose

Sa početkom hladnih dana, kada nastupe hladnije noći i jutra, smrdibube imaju potrebu da pronađu toplija mesta na kojima bi u hibernaciji proveli zimu. Na osnovu smene dana i noći one osete da se bliži zima, međutim, „miholjsko leto“ koje se poslednjih par godina javlja u oktobru ih buni, pa se na 25 stepeni mogu naći svuda.

Međutim, sve veći broj smrdibuba u ovo doba godine sve više nas brine s obzirom da rojevi ovih insekata preplavljuju kako spoljašnje, tako i stambene prostore. Razlog tome jeste upravo taj što se one kalendarski spremaju za zimu, ali razlog što ih ima u enormnom broju, jeste što u poslednje vreme na ovim prostorima, nemaju dovoljno prirodnih neprijatelja. Ptica, osa i guštera koji se uglavnom hrane njima, sve manje ima, pogotovu u urbanijim sredinama. Stručnjaci kažu da ipak treba sačekati da priroda to sama reguliše bez obzira na nedovoljan broj ovih predatora smrdibuba.

Budući da je za to potrebno vreme i da u međuvremenu sami moramo preduzeti preventivne mere, Eko-Protect već godinama uspešno kontroliše populaciju ovih štetnih insekata. Godinama unazad ova služba za dezinsekciju vrlo uspešno sprečava nastanjivanje i migraciju ne samo ovih nego i drugih vrsta insekata, svugde gde je suzbijanje smrdibuba i drugih štetočina potrebno.

Iako su po ljude bezopasne, smrdibube mogu da prenose viruse na biljke i time doprineti njihovom bržem uništenju. To uništenje se nekako mora sprečiti ili bar umanjiti, tako da dezinsekcija Beograd već dugi niz godina radi na suzbijanju ovih napasnika.

Na proleće smrdibube izlaze iz svojih skrovišta i počinju da se hrane svim biljkama koje su im dostupne i na njih polažu jaja. Kada se smrdibube izlegu iz jaja, kreće migracija ka većem izvoru hrane. Ove migracije su usmerene ka voćnjacima i raznim drugim biljnim kulturama gde najviše u letnjem periodu, smrdibube u poljoprivredi naprave ogromne štete. Poljoprivrednici su uvideli da je najbolje rešenje uklanjanje njihovog staništa čime smanjuju broj ovih štetočina narednog proleća.

Par korisnih saveta kako se zaštiti od smrdibuba

U ovom periodu, otvoreni prozori na kućama i stanovima privlače smrdibube koje često uleću u njih i traže skriveno mesto. Zbog toga ulaze u kuće, u razne pukotine, zavlače se u dovratke i oko prozora tražeći mesto gde da prezime, a često ih domaćice zajedno sa svojim saksijskim cvećem unesu unutar domova. Na rano proleće počinje njihova invazija na vaš dom.

Prilično otežavajuća okolnost je to što su uobičajeni načini za istrebljivanje smrdibuba nemoćni pred istim. Ubijanje smribuba se ne preporučuje, s obzirom na količinu izuzetno neprijatnog mirisa koje ispuštaju, ali koji ume privući ostale smrdibube.

Najbolja zaštita od ovih insekata zapravo je fizička zaštita. Najbolji način prevencije su mreže za prozore i vrata jer smrdibube, kao i ostale bube idu na svetlost te je to najsigurniji način da ne uđu u vaše prostorije.

Ako su već ušle u vaš dom, možete u jednu činiju da sipate sapunicu, a iznad nje namestite neki izvor svetlosti, noćnu lampu npr. Tako nameštenu činiju i lampu ostavite preko noći. Smrdibube ali i ostali insekti koje će upasti u nju, će se udaviti u sapunici.

Kada je u pitanju vaše sobno i baštensko cveće, napravite tečni preparat od ljutih papričica. Usitnite oko 100 g papričica potom ih prelijte sa litrom vode i kuvajte oko sat vremena na umerenoj temperaturi u poklopljenoj posudi. Tečnost ostavite da stoji dva dana a zatim je procedite. Biljke tretirajte tako što ćete na 100 ml tečnosti dodati 10 l vode pa ih onda prskati.

Ako vidite da ste nemoćni u istrebljivanju ovih upornih buba, unajmite tim naših stručnjaka za dezinsekciju Eko Protect 011. Dezinsekciju vršimo preparatima neškodljivim po zdravlje i okolinu u svrsi rasterivanja i odbijajanja ovih i drugih insekata da uopšte uđu u vaše domove.

Za svaki problem postoji rešenje, tako postoji i rešenje u suzbijanju smrdibuba. Ako ih se vi fizički ne možete rešiti, tu su stručnjaci koji vam uvek mogu pomoći na način koji ne škodi vašem zdravlju i zdravlju vaših ukućana.

Bonus video:

(Espreso/ eko-protect.rs)