MLADIĆ JE ZAGRIZAO JABUKU, NIJE NI SLUTIO DA ĆE SE OVO DESITI: Ono što stoji iza toga je PRETUŽNO

Bakterije vole šećer i kad pijemo i jedemo puno slatke hrane koja ostaje na zubima, one se lepe za taj šećer i pomalo uništavaju zubnu gleđ. To dovodi do stvaranja zubnog plaka, nakupine bakterija oko zuba, a iskustvo pokazuje da se, ako je higijena usne šupljine loša, najviše plaka nakuplja oko zubnog vrata.

S vremenom, zub kao da ostaje visiti na tankoj niti i ako se zagrize nešto tvrđe, puno je veća šansa da pukne, komentariše stomatolog dr. Tomislav Matić iz Zagreba slučaj mladića koji je zagrizao jabuku i u njoj ostavio – zub.

Naime, student računarstva Vinnie Pyner (21) 'navukao' se na energetske napitke koji su mu pomagali da ostane budan i izdrži brojne obaveze koje ima na fakultetu. S vremenom je postao zavisnik od tih pića i pio ih je u proseku po 6 na dan, odnosno oko 45 takvih pića nedeljno, a osim što je time pokvario bioritam, u samo šest meseci propali su mu i zubi. Samo jedan zagriz u jabuku bio je dovoljan da mu puknu četiri prednja zuba i ostanu u jabuci.

Od pogleda u ogledalo je pao u depresiju i počeo da razmišlja o tome da napusti fakultet, uveren da takav nikad neće pronaći devojku, niti posao, ali roditelji mu to nisu dozvolili. Poseta stomatologu pokazala je da će sve rešiti sa otprilike 2000 funti (oko 2300 Evra), s tim da će uz zubne navlake za rupu na prednjim zubima, morati da očisti karijes na još 20-ak preostalih zuba.

- Uz konzumiranje previše šećera, ovako brzo propadanje zuba verovatno je povezano i s lošom higijenom i činjenicom da nije redovno išao kod zubara, jer velika je verovatnoća da su neke promene na zubnim vratovima prednjih zuba postojale i pre nego je navalio na energetska pića - upozorava dr. Matić.

- Šećer je jedan od najštetnijih sastojaka koji konzumiramo u svakodnevnoj prehrani, neretko u ogromnim količinama, a da toga nismo svesni- upozorava endokrinolog i dijabetolog prof. dr. Velimir Božikov, iz Specijalne bolnice Sv. Katarina. Dodaje kako poseban problem predstavljaju skriveni šećeri, u obliku sirupa, koje proizvođači dodaju kod prerade hrane da bi joj pojačali okus.

Najčešće je reč o fruktoznom i kukuruznom sirupu, koje naša čula ne prepoznaju kao energiju, već se kao višak direktno skladišti u jetri i pretvara u mast. Učinak je, zapravo, vrlo sličan učinku alkohola na jetru, koji u preteranim količinama dovodi do masne jetre, ili ciroze, pojašnjava sagovornik. Glukoza, osim toga, doprinosi debljanju i razvoju metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije, srčanih bolesti, demencije, te, među ostalim, dijabetisa tipa 2. Visoke doze fruktoze doprinose i razvoju sindroma propusnih creva, pri čemu toksini i nepotpuno probavljeni proteini iz hrane kroz proširene pukotine na crevnom zidu ulaze u krvotok te izazivaju upalne i autoimunološke procese, upozorava dijabetolog.

- Samo jedna limenka koka kole, koja sadrži oko 40 grama šećera, predstavlja gotovo ukupnu dozvoljenu dnevnu količinu šećera koju bismo prema preporukama WHO (Svetske zdravstvene organizacije) smeli uneti u organizam, što zasigurno dovoljno govori o tome koliko smo malo svesni količina šećera koje unosimo u organizam. Naime, treba shvatiti da u mnogim prerađenim namirnicama postoje vrlo visoke količine šećera, čijeg unosa nismo ni svesni - upozorava sagovornik.

(Espreso/24sata.hr)