VEĆINA SRBA GREŠI KADA SA BADNJAKOM OVO URADI POSLE BOŽIĆA: Tako ćete privući još veću BEDU, evo šta je ISPRAVNO

Unošenje badnjaka u kuću je sastavni deo tradicije najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića. Iako danas ima da se kupi na svakom ćošku pred ovaj veliki praznik, mnogi i dalje poštuju tradiciju i odlaze u šumu da iseku svoj badnjak.

Ovaj veseli običaj obavljaju većinom muškarci – na Badnji dan ustaju pre svitanja i odlaze u obližnju šumu, gde seku granu hrasta – badnjak.

Ali, znate li šta treba da uradite sa badnjakom nakon što prođe treći dan Božića?

Badnjak treba zapaliti i ostaviti da izgori u šporetu u kući. Vatra koja se pojavljuje kada se Badnjak spaljuje donosi plodnost i pomaže svim ukućanima, ali je ne treba raspirivati duvanjem, već pustiti da sama plamti.

Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za domaće medije Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.

Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.

„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.

Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.

„Badnjak simbolizuje mladog Hrista i unošenjem tog drveta svi želimo da se Hristos u našim kućama svake godine ponovo rodi. Badnjak nam je neka vrsta domaće, kućne svetinje i jasno je da ono što je sveto nikako ne treba da završi u smetlištu ili da se vuče po nečistim prostorima. Treba ga ostaviti na čistom mestu, po kome se ne gazi ili odneti kod prijatelja i rođaka koji imaju ložišta“, poručila je teološkinja Stančić.

(Espreso/Alo)