ZNATE LI KOLIKO GODINA IMA EMANUEL MAKRON? Završićete na podu
Emanuel Makron, Foto: Profimedia

znate li?

ZNATE LI KOLIKO GODINA IMA EMANUEL MAKRON? Završićete na podu

U političkoj sferi, Makron se istakao vrlo rano, kada je radio je za Republikanski i građanski pokret čiji nije bio član

Objavljeno:

Emanuel Makron, predsednik Francuske i bivši bankar Rotšilda, kao i član socijalističke partije i bivši ministar ekonomije i industrije, postao je prepoznatljivo lice francuske političke scene.

Ne tako davne 2017. godine našao se ,,licem u lice" sa suparnicom Marin Le Pen, a isti slučaj se ponovio i ove godine.

Makron je tada smatran jedinim pravim ,,mejnstrim" kandidatom zbog svog liberalnog usmerenja.

Emanuel Makron je rođen kao Žan-Mišel Frederik Makron u Amijenu, gradu na severu Francuske, u porodici lekara.

Studirao filozofiju na univerzitetu Pariz-Nanter a diplomirao na školi za nacionalnu administraciju 2004. godine.

Makron je studirao je međunarodnu politiku i javnu službu na prestižnoj Velikoj školi (fr. Grande école) Pariskom institutu za političke studije. Za vreme studija, radio je kao urednički pomoćnik francuskog filozofa i istoričara Pola Rikera.

Otpočeo je karijeru kao Finansijski inspektor pri francuskom ministarstvu ekonomije nakon što je diplomirao na Nacionalnoj administrativnoj školi 2004. godine.

Dve godine kasnije ponuđeno mu je mesto direktora Nacionalnog poslovnog pokreta Francuske, ali je odbio. Makron je 2008. platio 50.000 evra na ime raskida ugovora sa vladom. Iste godine, napustio je mesto finansijskog inspektora i počeo da radi za francuski ogranak Rotšild finansijske grupe kao investicioni bankar.

1 / 6 Foto: Profimedia

Makron već 29 godina živi sa Brižit Trogno, svojom bivšom nastavnicom francuskog u srednjoj školi, koja je od njega starija 25 godina i sa kojom je u vezi od svoje 15. godine.

Upoznali su se u privatnoj srednjoj školi u Amijenu, gde je ona predavala francuski, a on je bio 15-o-godišnji učenik. Takođe, bila je i na čelu sekcije glume, u kojoj je Emanuel uživao. Kako kažu, to je bila ljubav na prvi pogled.

Pošto je njegova porodica saznala za ljubav svog sina, poslali su ga u Pariz da dovrši školovanje, jer nisu odobravali vezu sa više nego duplo starijom nastavnicom.

Brižit ga je sledila, i napustila je porodicu kako bi živela sa Emanuelom u Parizu.

- ,,Sa svojih 17 godina, Emanuel mi je rekao - šta god da uradiš, živećemo zajedno u braku" - ispričala je jednom Brižit.

Pre nego što je upoznala Makrona, Brižit je bila udata, i imala je troje dece sa svojim tadašnjim mužem. Deca su sada velika, i rade kao inženjer, kardiolog i lekar. Ona ima i šestoro unučadi.

U političkoj sferi, Makron se istakao vrlo rano, kada je radio je za Republikanski i građanski pokret čiji nije bio član.

Takođe je radio i kao asistent Žorža Sara, gradonačelnika pariskog jedanaestog arondismana, dok je studirao na Pariskom institutu za političke studije. Postao je član Socijalističke partije Francuske sa 24 godine.

Makron je postavljen za Zamenika generalnog sekretara Jelisejske palate i ekonomskog savetnika pri Olandovom kabinetu nakon što je Fransoa Oland pobedio na predsedničkim izborima 2012.

Emanuel Makron
foto: Print Screen Youtube

26. avgusta 2014. postavljen je na poziciju ministra ekonomije i finansija kao član drugog kabineta premijera Manuela Valsa. Time je postao najmlađi francuski ministar ekonomije još od 1962. godine.

U to vreme je primećen kao veliki zagovornik Evropske unije.

Makron je doneo mere kojima je povećan vlasnički udeo Francuske države u automobilskoj kompaniji Reno sa 15 na 20%, čime je država postala manjinski partner u kompaniji.

Emanuel Makron je istaknut i po zakonu koji je predložio veću ministara, poznat kao ,,Makronov zakon". Zakon je imao za cilj ublažavanje restrikcija za poslovanje nedeljom i stupio je na snagu 10. aprila 2015.

Migrantska kriza Predsednik Makron je 23. juna 2018. rekao: „Realnost je da Evropa ne doživljava migracionu krizu istih razmera kao onu koju je doživela 2015.“, „zemlja poput Italije nema uopšte isti migracioni pritisak kao prošle godine Kriza koju danas doživljavamo u Evropi je politička kriza“.

U novembru 2019. godine, Makron je uveo nova imigraciona pravila kako bi ograničio broj izbeglica koje stižu u Francusku, a istovremeno je izjavio da „ponovo preuzima kontrolu“ nad imigracionom politikom.

Ekonomska politika Pjer de Vilije, tadašnji načelnik Generalštaba armija, podneo je ostavku 19. jula 2017. nakon sukoba sa Makronom. De Vilijes je naveo smanjenje vojnog budžeta od 850 miliona evra kao glavni razlog za povlačenje. Mond je kasnije izvestio da je De Vilijes rekao jednoj poslaničkoj grupi: „Neću dozvoliti da me ovako jebu.“ Makron je imenovao Fransoa Lekuontra za De Vilijerova zamenu.

Makronova vlada je 27. septembra predstavila svoj prvi budžet, čiji su uslovi smanjili poreze kao i potrošnju kako bi se javni deficit uskladio sa fiskalnim pravilima EU. Budžet je zamenio porez na bogatstvo onim koji je ciljao na nekretnine, ispunjavajući Makronovo predizborno obećanje da će ukinuti porez na bogatstvo. Pre nego što je zamenjen, porez je prikupljao do 1,5% bogatstva francuskih rezidenata čija je globalna vrednost premašila 1,3 miliona evra.

Izbori 2017. godine

U prvom krugu predsedničkih izbora 23. aprila 2017., Makron je osvojio 24,01% glasova i zajedno sa kandidatkinjom Nacionalnog fronta, Marin Le Pen, ušao u drugi krug.

Makron je opisan kao centristički, proevropski kandidat., koji se u svojoj izbornoj kampanji zalagao za ekonomske reforme.

U drugom krugu izbora 7. maja, Makron je pobedio svoju supranicu osvojivši 66,10% glasova, i tako postao najmlađi predsednik Francuske u modernoj istoriji i najmlađi šef Francuske države posle Napoleona.

Jedan od čelnika Makronove kampanje optužio je Rusiju da stoji iza "napada" na Makrona. Izborni štab saopštio je da je bio meta "velikog i koordinisanog" hakerskog napada, nakon što su se na internetu pojavili procureli dokumenti.

Nekoliko nedelja kasnije, Direktor francuske nacionalne agencije za bezbednost informacionih sistema, Gijom Pupar, izjavio je da nisu pronađeni tragovi ruskih hakera u napadu na Makronovu predsedničku kampanju.

Pobedio na izborima 2022. godine

Emanuel Makron
foto: Profimedia

Nakon što se plasirao u drugi krug izbora, predsednik Francuske Emanuel Makron je obećao da će ojačati suverenitet Francuske ako osvoji drugi mandat na mestu predsednika, kako bi vodio zemlju kroz, kako je rekao, novu kriznu eru.

Makronova prednost u odnosu na njegove rivale uoči izbora porasla je nakon ruskog napada na Ukrajinu, preneo je Rojters.

On je predstavio svoj plan za drugi mandat na funkciji predsednika ukoliko pobedi na izborima.

Predsednik je kazao da će Francuska dostići do 2025. godine potrošnju u vojne svrhe u iznosu od 50 milijardi evra.

Rekao je da bi zemlja trebalo postepeno da ide ka tome da starosnu granicu za dobijanje penzije pomeri na 65 godina, uz istovremeno uzimanje u obzir specifičnosti pojedinih profesija.

On je rekao da će rat između Ukrajine i Rusije, dva najveća svetska proizvođača žitarica, verovatno dovesti do krize sa hranom u narednih 12-18 meseci u Africi i na Bliskom istoku.

Makron je konstruisao da je podela u francuskoj politici sada definitivno ona koju je tražio: između njegovog sopstvenog "realističkog centrizma" i "otvorenosti prema svetu" i "ekstremizma" njegovih protivnika. "Nacionalistički ekstremizam" Le Penove i "utopijski ekstremizam" Melanšona.

Ako ste se ikad zapitali kada je Makron rođen donosimo vam odgovor.

Emanuel Makron je rođen 21. decembra 1977. i ima 45 godina.

(Espreso)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media