UPRAVO JAVLJENE NAJCRNJE VESTI: Umro SLAVNI GLUMAC, TUGA! (FOTO)

Još jedan veliki čovek je nažalost preminuo...

Ostavio je ogroman doprinos u umetnosti, a važne osobe se redom opraštaju od njega.

Dao je ogroman doprinos za svoju zemlju i uvek će ostati upamćen.

Vest o smrti portugalskog reditelja, dramskog pisca, glumca i filmskog reditelja Horhea Silve Meloa u 73. godini u utorak je donela poplavu počasti ličnostima iz sveta kulture i politike, žaleći zbog smrti čoveka čiji je život bio posvećen pozorište i bioskop.

Portugalski premijer, Antonio Kosta, izrazio je „ogromnu tugu“ zbog gubitka, naglašavajući doprinos koji je Silva Melo dao obnovi portugalskog pozorišta nakon revolucije u zemlji 1974. godine.

Silva Melo, koji je bio i prevodilac drama i pozorišni kritičar, i uvek prodoran glas u oblasti kulture, preminuo je u ponedeljak uveče u lisabonskoj bolnici da od raka, saopštila je pozorišna kompanija Artistas Unidos koju je on osnovao. i vodio.

U objavi na društvenoj mreži Tviter, Kosta je napisao da je „umetničku intervenciju Horhea Silve Mela obeležio mlad duh” i da je on „deo generacije koja je obnovila portugalsko pozorište

„Horhe Silva Melo je bio neumorni pozorišni radnik, tvrdoglavi graditelj drugih načina izmišljanja predstava, arhitekta kolektiva više podrške, velikodušna enciklopedija u službi novih generacija, žestoki branilac njegove i naše slobode mišljenja, intelektualac lokomotiva koja je transformisala pozorište i kulturu jedne zemlje“, nastavlja se u postu. „On je majstor za mnoge koji su učili od njega, koji su radili sa njim, koji su se hranili njegovim radom. Mnogo će nam nedostajati.”

„Slušati ga u razgovoru, samo ćaskati, uz kafu i cigarete, bilo je zapanjujuće (nikada neću zaboraviti taj jedinstveni glas, između metala i somota)“, nastavio je. „Čitanje njega bilo je još bolje. Zato što je u njegovim tekstovima postojala inteligencija bez napora, apsolutno prirodna, spontana; žestoka inteligencija, ponekad sarkastična, ali koja nikada nije zgnječila čitaoca, nije mu otvorila vrata i nikada mu nije govorila nisko, samo oči u oči.

Studirao je u Londonskoj filmskoj školi, dobio je stipendiju lisabonske fondacije Kalust Gulbenkijan, a usavršavao se u Berlinu kod reditelja Petera Štajna, a u Milanu kod Đorđa Strelera.

Autor je drama „Šest dečaka tri devojke“, „Kraj ili smiluj se nama“, „Prometej“, „Brod crnaca“, između ostalih.

U bioskopu, između ostalih, režirao je igrane filmove poput „Agosto“, „Coitado do Jorge“, „Ninguem Duas Vezes“ i „Antonio, Um Rapaz de Lisboa“, kao i dokumentarne filmove o životu vizuelnih umetnika kao što je Nikias. Skapinakis, Fernando Lemos i Angelo de Sousa.

Prevodio je dela Karla Goldonija, Luiđija Pirandela, Oskara Vajlda, Bertolta Brehta, Georga Bihnera, Lavkrafta, Mikelanđela Antonionija, Pjera Paola Pazolinija, Hajnera Milera i Harolda Pintera.

(Espreso / Macau Business.com)