SIMPTOMI SU IDENTIČNI KOVIDU, A EVO KAKO DA ZAUSTAVITE GRIP PRE NEGO ŠTO POČNE: Nikako ne zanemarujte

Curenje iz nosa, grlobolja, kašalj, začepljenost, blagi bolovi u telu i glavobolje, kijanje i niska temperatura mogu prouzrokovati osećaj iscrpljenosti pre nego što se simptomi počnu smirivati. Da ne spominjemo, simptomi prehlade mogu nalikovati onima COVID-19, respiratorne bolesti uzrokovane novim koronavirusom.

No, prava prehlada obično je bezopasna, iako može proći i do dve nedelje dok se počnemo osećati bolje, objašnjava Deborah S. Clements, porodični lekar u bolnici North Forest Medical Lake. Pa šta je najbolje što možeš učiniti da se osećaš zdravo u hladnijim mesecima? Zapravo, postoji mnogo načina na koje možeš sprečiti prehladu i skratiti njeno trajanje. Evo što možeš učiniti kako bi se borila protiv nje tokom čitave sezone:

Koristi osveživač vazduha

Niska vlaga isušuje nosne putove, otežavajući uklanjanje virusa i bakterija koji se talože u sinusima, što na kraju dovodi do prehlade. “Osveživač može pomoći u održavanju sluznice vlažnom. Suve sluznice u nosu inhibiraju sposobnost tela da zarobi klice pri ulasku u sistem”, kaže Amber Tully, lekar na klinici u Clevelandu. No, pazi da osveživač vazduha bude čist jer toplo vlažno okruženje može postati plodno tlo za plijesan (koja takođe može uzrokovati simptome nalik prehladi ako si alergična na nju).

Unosi dovoljno vitamina D

Istraživanja pokazuju da ljudi koji ne unose dovoljno vitamina D imaju mnogo veću verovatnoću da će patiti od infekcije gornjih dišnih putova - uzrokujući kašalj, škakljanje u grlu ili začepljen nos - od onih koji ga imaju dovoljno jer stanice zavise od vitamina D za aktiviranje imunih odgovora. "Neka su istraživanja pokazala da nadopuna sa 400 međunarodnih jedinica vitamina D dnevno može sprečiti respiratorne infekcije", kaže dr. Khan.

Trenutno, Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) sugeriše da većina odraslih cilja na najmanje 600 IU dnevno, ali neke organizacije preporučuju mnogo više od toga. Unos dovoljne količine vitamina D samo putem prehrane je težak (možeš ga pronaći u namirnicama poput lososa, govedine, žumanjaka, mleka i soka od narandže, sira i gljiva), pa ako sumnjaš da ga ne unosiš dovoljno, razgovaraj sa svojim lekarom o pronalaženju dodatka koji odgovara tebi i tvojim potrebama.

Neka ti ruke budu uvek čiste - i što dalje od očiju, nosa ili usta

Čak i ako to ne primećuješ, verovatno jako često dodiruješ lice. Zapravo, jedno istraživanje iz 2008. pokazalo je da su učesnici u proseku dodirivali svoje lice 16 puta na sat. To je veliki problem tokom sezone prehlade i gripe jer kada dođeš u kontakt s virusom-preko druge osobe ili zaražene površine on može ući u sistem ako ti ruke nisu pravilno očišćene, prema Centrima za kontrolu bolesti i prevencija (CDC). "Virusi se takođe šire kontaktom s kože na kožu, poput rukovanja", kaže dr. Clements. Dok to radiš, pobrini se da ruke pereš na pravi način. Koristi sapun najmanje 20 sekundi i prođi između prstiju te ispod noktiju!

Dezinfikuj telefon

Pomisli na sva mesta na koja si odložila telefon tokom dana: kuhinjski pult, kupaonski ormarić, sto u restoranu. Zapravo, studija Univerziteta u Arizoni 2012. pokazala je da mobiteli mogu nositi 10 puta veću količinu bakterija od WC šolje. Za dezinfekciju uređaja Apple predlaže korištenje dezinfekcijske maramice. Samo svakako isključi telefon, istisni sav višak tečnosti i osuši ga mekom krpom koja ne ostavlja dlačice. Imaj na umu da iako je izbeljivač odličan za uklanjanje virusa, proizvodi koji sadrže tu tvar mogu oštetiti telefon.

Nađi vremena za opuštanje

Osećaš se na rubu? Osećaj iscrpljenosti zapravo može otvoriti put prehladi, jer stres uzrokuje da telo ispumpa višak kortizola koji može oslabiti sposobnost imunog sistema u borbi protiv infekcija, kaže dr. Tully. Bavi se jogom, probaj meditaciju, svakodnevno se šetaj prirodom ili daj prioritet neko vreme nakon posla kako bi sa porodicom napravila večeru - sve što će ti pomoći da se relaksiraš od dugog dana.

Spavaj dovoljno

Dobar san je ključan u sprečavanju prehlade. U jednoj studiji interne medicine JAMA, istraživači su dali 153 zdrava muškarca i žene kapi za nos koje sadrže rinovirus i pratili njihove navike spavanja. Otkrili su da su ljudi koji redovno spavaju manje od sedam sati imali tri puta veću verovatnoću da će se prehladiti od onih koji su spavali osam sati ili više svake noći.

Unosi cink

Istraživanja sugerišu da cink zapravo može smanjiti rast virusa, kaže dr. Clements. Osim toga, čini se da uzimanje cinka smanjuje trajanje i ozbiljnost simptoma odmah nakon njihovog pojavljivanja, prema NIH-u. "Iako je trenutno ispravno doziranje nejasno, studije su pokazale korist samo pri dnevnim dozama većim od 75 miligrama", kaže dr. Clements. NIH sugeriše da većini odraslih osoba treba mnogo manje od toga kako bi zadovoljili svoje dnevne potrebe, stoga samo pređi na hranu bogatu cinkom, a ne na dodatak (osim ako o tome prvo ne razgovaraš sa svojim lekarom). Meso, tofu, kamenice i leća veliki su izvori ovog minerala.

Označi svoju čašu za piće

“Kad je član porodice prehlađen, pokušaj koristiti čaše za jednokratnu upotrebu ili čaše s oznakama. To može pomoći u sprečavanju slučajnog širenja virusa”, kaže dr. Khan. Budi posebno oprezna pri deljenju predmeta preko kojeg se možeš zaraziti od strane bolesnog člana porodice, naročito usred COVID-19 pandemije, poput telefona, ručnika ili pribora.

Koristi probiotike

Nisu sve bakterije loše - dobre vrste mikroorganizama u crevima, koje se nalaze u probiotičkoj hrani poput jogurta, kiselog kupusa i kombuche, mogu pomoći u podržavanju imunog sistema. Uostalom, veliki deo imunog sistema može se pronaći upravo u gastrointestinalnom (GI) traktu.

Potrebno je provesti još istraživanja kako bi se potvrdilo da probiotici uistinu mogu sprečiti viruse, ali studije ukazuju na to da se čini da su dobre bakterije korisne i kad se jave simptomi. Na primer, u studiji objavljenoj u British Journal of Nutrition, istraživači su otkrili da iako su se studenti koji su uzimali probiotike ili placebo prehladili sličnom brzinom, oni koji su uzimali probiotike imali su manje intenzivne simptome (poput začepljenog nosa ili grlobolje) kraće vreme.

Nosi masku za lice

Nošenje maske za lice jedan je od najučinkovitijih načina sprečavanja širenja COVID-19, kao i drugih respiratornih infekcija poput prehlade. Ne samo da štiti one oko vas, već i istraživanja pokazuju da maska ​​za lice štiti i nositelja. Virusi, uključujući one koji izazivaju prehladu, gripu ili COVID-19, obično se prenose sa zaražene osobe na druge putem zraka nakon kašlja ili kijanja. Kad svi nose masku, štitimo jedni druge od potencijalno zaraženih respiratornih kapljica. Štaviše, "Studije pokazuju da materijali za platnene maske mogu takođe smanjiti izloženost zaraznim kapljicama filtriranjem, uključujući filtriranje sitnih kapljica i čestica manjih od 10 mikrona", navodi se u istraživanju CDC -a, napominjući da "više slojeva tkanine s većim brojem niti pokazali su superiorne performanse u poređenju s pojedinačnim slojevima tkanine s manjim brojem niti. ”

Vakciniše se protiv gripa

Premda prehladu i gripu uzrokuju vrlo različiti virusi, mogu se činiti slični kada su simptomi u pitanju. Međutim, gripa će te snažnije pogoditi i može imati rizične komplikacije, naročito ako već imaš oslabljen imuni sistem. Najbolje što možeš učiniti kako bi se zaštitila je svake godine primiti vakcinu protiv gripe jer se virusi iz sezone u sezonu stalno menjaju. CDC preporučuje uzimanje vakcine protiv gripe (ili nazalnog spreja) čim ona bude dostupna, najbolje pre oktobra.

Zaključak: Prevencija je zaista najbolji lek. Ali nemoj se plašiti ako se ipak razboliš - većina odraslih osoba dobije barem jednu ili dve prehlade godišnje. Samo pripazi koliko dugo to traje: "Ako imaš visoku temperaturu ili simptome koji ne nestaju nakon dužeg vremena, svakako posjeti lekara kako bi bila sigurna da se ne radi o nekom drugom stanju", kaže dr. Clements.

(Espreso/ Miss7Zdrava)