ZNATE LI KOJE SE VOĆE SMATRA ZA RAJSKO I DA LI JE ZAISTA ZASLUŽILO TAJ EPITET? Saznajte odmah
Ilustracija, Foto: Profimedia

PREHRANA

ZNATE LI KOJE SE VOĆE SMATRA ZA RAJSKO I DA LI JE ZAISTA ZASLUŽILO TAJ EPITET? Saznajte odmah

Vekovima već, smokve čine deo tipične zdrave mediteranske prehrane. Naime, kao izvanredan izvor prehrambenih vlakana, minerala i posebne polifenola, smokve se razmatraju kao namirnica povoljna za zdravlje i potencijalna pomoć u prevenciji i terapiji bolesti današnjice

Objavljeno:
  • 72

Nedavno objavljeno istraživanje izraelskih naučnika u časopisu Journal of Agriculture and Food Chemistry imalo je za cilj odrediti antioksidativnu aktivnost nekoliko vrsta smokava. Kako bi otkrili sastojke s potencijalno povoljnim učinkom na zdravlje, naučnici su analizirali sastav polifenola, antocijanina i antioksidativni kapacitet šest komercijalnih vrsta smokvi koje se razlikuju po boji (crne, crvene, žute i zelene).

Povoljno deluju na nivo holesterola u krvi

Otkrili su impresivan sadržaj polifenola, a time i snažnu antioksidativnu aktivnost, a što je vrsta bila tamnije i jarkije boje udeo korisnih molekula i antioksidativna snaga bili su veći. Na primer, najviši udeo polifenola i antocijana te najsnažnija antioksidativna aktivnost zabeležena je kod vrste Mission karakteristične po crno-ljubičastoj kori s mesom roskaste boje. Zanimljivo je da je glavnina fitokemikalija pronađena u kori smokava, a manje količine izmerene su u mesu.

I ranije provedena istraživanja pokazala su da su smokve iznimno bogat izvor polifenola. Začudiće te da su smokve značajno bogatije polifenolima od primera radi jabuke, borovnice, grožđa, naranče, šljive i jagode, pa čak i od namirnica koje se smatraju iznimno bogatim polifenolima - poput crnog vina i čaja. Takođe, smokve sadrže i biljne sterole, tvari kojima je dokazano povoljno delovanje na nivo holesterola u krvi. Biljni steroli (poput stigmasterola i lanosterola sadržanih u smokvama) vežu se na molekule holesterola u crevima i tako ometaju njegovu apsorpciju.

U smokvama su pronađeni i spojevi s potencijalnim antikarcinogeno delovanjem - benzaldehid i kumarini. Ti spojevi ispitivani su u naučnim studijima, a rezultati su obećavajući, posebno kada je reč o karcinomima prostate i kože te skvamoznih stanica.

Vrste smokvi

Smokva, Smokve
foto: Profimedia

Smokva je plod drva iz porodice murva kojeg latinskim imenom nazivamo Ficus carica. Postoji preko 150 vrsta smokava koje se međusobno razlikuju po boji, a neznatno po strukturi. Najpoznatije i najrasprostranjenije vrste su Mission (crno-ljubičasta kora s mesom roskaste boje), Kadota (zelena kora s ljubičastim mesom), Calimyrna (zelenkasto-žuta kora s jantarnim mesom), Jadranska smokva (svetlo-zelena kora s mesom zagasito roze boje). Smokve imaju vrlo kratku sezonu uzgoja i veoma su osetljive. Stoga su najukusnije ako se jedu neposredno nakon branja, nakon što su kratko vreme odležale u frižideru. Iako su sveže smokve dostupne tek nekoliko meseci u godini, u suhim smokvama možete uživati tokom čitave godine.

Nutritivna vrednost I sveže i suve smokve su vrlo bogate mineralima, posebice kalcijem, magnezijem i kalijem. Sadržaj kalcija višestruko je viši u suhim smokvama te se stoga razmatraju kao važan ne-mlečni izvor kalcija. Iznimno su bogat izvor prehrambenih vlakana, a visok udeo čine vlakna topljiva u vodi. Ta vrsta vlakana pomaže pri sniženju nivoa glukoze i holesterola u krvi, a ujedno deluje povoljno na regulaciju probave. Bogate su brojnim fitokemikalijama, posebno beta-karotenom, polifenolima, antocijaninima i biljnim sterolima.

Zdravstvene blagodati smokvi

Redovna konzumacija smokava bez sumnje povoljno deluje na kardiovaskularno zdravlje. Mnogo je razloga koji govore u prilog tome. Na primer, bogatstvo polifenola sa snažnim antioksidativnim delovanjem štiti LDL lipoproteine od oksidacije i tako sprečava aterosklerozu. Nadalje, visok udeo kalija deluje povoljno na regulaciju krvnog pritiska, a topljiva vlakna i biljni steroli na razinu holesterola u krvi. Prehrambena vlakna iz ploda smokve deluju i na nivo šećera u krvi, a antidijabetičko djelovanje poseduju i smokvini listovi.

Iako ne zvuče jestivo, u nekim su kulturama smokvini listovi zaista sastavni deo jelovnika. Zbog niza molekula koje poseduju, smokve imaju i potencijalno antikarcinogeno delovanje. Suve smokve izvrstan su izvor brojnih nutrijenata. Međutim, suvo voće čini manje od 1 posto uobičajeno konzumirane količine voća te stoga stručnjaci preporučuju veću zastupljenost suvog voća u prehrani kao značajnog izvora antioksidansa i prehrambenih vlakana. Suve smokve praktičan su i nutritivno vredan obrok za sportaše rekreativce i profesionalce, a u kombinaciji s orašastim plodovima mogu poslužiti kao idealan međuobrok.

(Espreso/ Miss7Zdrava)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media