ODUSTANITE OD KOFEINA DOK NIJE PREKASNO: Rizik od nevidljive ZAVISNOSTI raste iz dana u dan

Za većinu nas kofein u jednom ili drugom stepenu jednostavno je postao osnovna ljudska svest. Nešto poput 90% ljudi redovno unosi kofein, što ga čini najčešće korištenom psihoaktivnom drogom na svetu i jedinom koju rutinski dajemo deci (obično u obliku gaziranih pića). Retki od nas o njemu čak i razmišljaju kao o drogi, a još manje o svakodnevnoj upotrebi kao zavisnosti.

Nakon nekoliko godina započinjanja dana visokom jutarnjom kavom, nakon čega sledi nekoliko čaša zelenog čaja u razmacima, i poneki cappuccino nakon ručka, prestao sam s kofeinom. To nije nešto što sam posebno želeo učiniti, ali zaključio sam nevoljko da priča koju sam napisao zahteva. Nekoliko stručnjaka s kojima sam razgovarao sugerisali su da zaista nisam mogao razumeti ulogu kofeina u svom životu - njegovu nevidljivu, a opet sveprisutnu snagu - a da se s njega ne maknem i onda, verovatno, ne vratim. Roland Griffiths, jedan od vodećih svetskih istraživača lekova za promenu raspoloženja, i čovek koji je najodgovorniji za postavljanje dijagnoze "povlačenje kofeina" uključenu u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM-5), bibliju psihijatrijskih dijagnoza , rekao mi je da nije počeo razumeti vlastiti odnos s kofeinom dok ga nije prestao koristiti i proveo niz samoeksperimenata. Pozvao me da učinim isto. Za većinu nas kofein u jednom ili drugom stepeni jednostavno je postao osnovna ljudska svest. Nešto poput 90% ljudi redovno unosi kofein, što ga čini najčešće korištenom psihoaktivnom drogom na svetu i jedinom koju rutinski dajemo deci (obično u obliku gaziranih pića). Retki od nas o njemu čak i razmišljaju kao o drogi, a još manje o svakodnevnoj upotrebi kao zavinsosti.

Sve dok ljudi piju kafu i čaj, medicinske vlasti upozoravaju na opasnosti kofeina. No, do sada je kofein oslobođen najozbiljnijih optužbi protiv nega. Trenutni naučni konsenzus više je nego umirujući - zapravo, istraživanje sugeriše da kafa i čaj, daleko od toga da štete našem zdravlju, mogu ponuditi neke važne blagodati, pod uslovom da se ne konzumiraju previše. Redovna konzumacija kafe povezana je sa smanjenim rizikom od nekoliko karcinoma (uključujući dojke, prostatu...)

Pregled medicinske literature o kafi i čaju naterao me da se zapitam može li moja apstinencija ugroziti ne samo moju mentalnu funkciju, već i tfizičko zdravlje. Međutim, to je bilo prije nego što sam razgovarao s Mattom Walkerom. Engleski neuronaučnik s fakulteta na Kalifornijskom sveučilištu u Berkeleyju, Walker, autor knjige Zašto spavamo, jednodušan je u svojoj misiji: upozoriti svet na nevidljivu krizu javnog zdravstva, odnosno da ne dobivamo dovoljno dovoljno spavanje, san koji dobivamo je loše kvalitete, a glavni krivac za ovaj zločin protiv tela i uma je kofein. Kofein sam po sebi možda neće biti loš za vas, ali san koji vam krade možda ima cenu. Prema Walkeru, istraživanja sugerišu da nedovoljno sna može biti ključni činioc u razvoju Alzheimerove bolesti, arterioskleroze, moždanog udara, zatajenja srca, depresije, tjeskobe, samoubistva i pretilosti. "Što kraće spavate", otvoreno zaključuje, "to vam je životni vek kraći."

Walker je objasnio da je za većinu ljudi "četvrtina života" kofeina obično oko 12 sati, što znači da 25% kofeina u šolji kafe koja se konzumira u podne i dalje cirkuliše u vašem mozgu kad odete spavati u ponoć. To bi moglo biti dovoljno za potpuno uništenje vašeg dubokog sna.

Ali evo što je jedinstveno podmuklo u vezi s kofeinom: lek nije samo vodeći uzrok nedostatka sna; to je i glavni alat na koji se oslanjamo da bismo rešili problem. Većina kofeina koji se danas konzumira koristi se za nadoknađivanje lošeg sna koji kofein izaziva - što znači da kofein pomaže sakriti od naše svesti sam problem koji kofein stvara.

Bonus video:

(Espreso, Guardian)