SKORO TREĆINA LJUDI SA BLAGIM KOVIDOM OSEĆA SIMPTOME I MESECIMA KASNIJE: Najčešće se javljaju 2 STVARI!
Dugi kovid, Foto: Profimedia

DUGI KOVID

SKORO TREĆINA LJUDI SA BLAGIM KOVIDOM OSEĆA SIMPTOME I MESECIMA KASNIJE: Najčešće se javljaju 2 STVARI!

Niko nije siguran koliki procenat ljudi koji su bili zaraženi virusom ima dugi kovid

Objavljeno: 20.02.2021. 11:51h

Bilo da je pacijent imao tešku ili laku kliničku sliku, sve se češće dešava da ljudi prijavljuju "trajne" simptome koji ne nestaju mesecima posle preležanog kovida.

U pitanju je takozvani sindrom dugog kovida. Niko nije siguran koliki procenat ljudi koji su bili zaraženi virusom ima dugi kovid, ali novo istraživačko pismo objavljeno u časopisu JAMA Network Open otkriva podatke o tome.

Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu tokom devet meseci su pratili 177 pacijenta koji su bili zaraženi infekcijom korona virusa. Značajno je neglasiti da je u ovoj grupi bilo 150 bolesnika koji su imali blagu kliničku sliku.

Otkrili su da je 30 odsto ispitanika prijavilo dugotrajne simptome. Najčešći su bili umor i gubitak mirisa ili ukusa. Više od 30 odsto ispitanika prijavilo je da se lošije oseća nego pre preležanog kovida. I 14 učesnika (8 odsto) - uključujući 9 ljudi koji nisu bili hospitalizovani - prijavili su da imaju problema sa obavljanjem barem jedne uobičajene aktivnosti, poput svakodnevnih poslova.

Mnogo veća studija, objavljena početkom januara u časopisu The Lancet, otkrila je da od 1.733 pacijenta sa korona virusom lečenih u kineskom gradu Vuhan, 76 odsto još uvek ima barem jedan simptom šest meseci nakon što su simptomi počeli. Ali ovu grupu su u potpunosti činili hospitalizovani pacijenti.

Lečenje je dug i krivudav put

Centar za post-Covid negu Mount Sinej, u Njujorku, otvoren je još u maju. Do sada je u centru lečeno preko 1.600 osoba.

- Veoma je teško predvideti ko će dobiti ove simptome - rekao je dr. Zijian Čen, medicinski direktor centra i dodao:

- Pacijenti koje vidimo u centru su različitih usrasta i zdravstvenih stanja - prenosi CNN.

Naglasio je da ni osobe koje imaju blagu kliničku sliku nisu zaštićene.

Simptomi i način lečenja

Dr Kristija Sendrok, profesor na Medicinskom fakultetu UC Davis, u Sakramentu, u Kaliforniji, deli simptome u nekoliko kategorija.

Problemi kao što su bol u grudima, otežano disanje i upala srca spadaju u kardiovaskularnu kategoriju.

Bol u prsima i otežano disanje mogu, u zavisnosti od osnovnog uzroka, spadati u respiratornu kategoriju, kao i smanjena tolerancija na vežbanje i abnormalnosti plućne funkcije.

Osipe, gubitak kose, pa čak i gubitak zuba svrstava u dermatološku kategoriju.

Umor, "magla" u glavi i zbunjenost pripadaju kognitivnoj kategoriji.

Neurološka kategorija uključuje gubitak mirisa i ukusa, poremećaj regulacije spavanja, izmenjenu kogniciju i oštećenje memorije. Depresija, anksioznost i promene raspoloženja, objasnio je, spadaju u psihijatrijsku kategoriju.

A pošto su simptomi prilično različiti, ni proces lečenja nije uvek isti.

- Lečenje treba prilagoditi pacijentu. Potrebno nam je vreme kako bismo procenili šta je potrebno našim pacijentima. Neki od njih imaju samo bolove u grudima, otežano disanje i nizak nivo kiseonika, i u tom slučaju to možemo da rešimo. Ako osoba oseća sbunjenos, vrtoglavicu poteškoće sa koncentracijom i poremećaji spavanja moramo da pronađemo drugu terapiju - objasnip je.

Potrebna su dodatna istraživanja

Stručnjaci se slažu da je potrebno mnogo više istraživanja kako bi se bolje razumeo sindrom dugog kovida. Potrebne su dodatne informacije o rizičnim grupama i o efikasnim načinima lečenja.

(Espreso / Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...

Espreso.co.rs


Adria media