SRČANI BOLESNICI MORAJU OVO DA ZNAJU: Letnje vrućine su posebno opasne po vas, OVAKO se zaštitite

Nagle promene atmosferskog pritiska mogu kod nekih prouzrokovaiti srčani udar, posebno onaj koji zahvata desnu koronarnu arteriju. To je mnogo češće leti nego zimi.

Aterosklerotske promene na venama, koje su sve izraženije kako starimo, smanjile su sposobnost organizma da se adaptiraju na visoke temperature i nagle izmene.

Šta se događa s telom i kako pomoći organizmu

Poslednjih leta svedočimo naglim prodorima hladnijih i vrućih frontova tokom letnih meseci, što posebno teško podnose srčani bolesnici. Njima se savetuje pojačan oprez tokom letnih meseci i toplotnih udara. Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem, što može promeniti srčani ritam i prouzrokovati dehidraciju i grčeve. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog češće dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge otiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela.

Kod naglih promena temperature može doći do infarkta jer se na vrućini krvni sudovi šire, čime se snižava krvni pritisak i ubrzava rad srca. Promena krvnog pritiska i pulsa često može dovesti do slabosti i gubitka svesti.

Srčanim bolesnicima savetuje se da tokom vrućina i letnih meseci izlaze samo ujutru i uveče, a tokom dana da budu u klimatizovanim prostorijama na temperaturama između 22 i 24°C. Razlika između temperature u kući i spoljašnje temperature ne bi trebala biti veća od sedam stepena, pa tako i treba namestiti klima-uređaj.

Da li je trenutna terapija dobra terapija?

Treba piti dovoljno tečnosti, jesti umereno i sezonsko voće i povrće. Propisanu terapiju treba redovno uzimati i pre vrućina, a na početku leta dobro je da posetite kardiologa kako bi eventualno izmenio terapiju.

Bolesnici koji inače uzimaju lekove za mokrenje trebalo bi da još dodatno piju tečnost i nadomestiti elektrolite kad se uz to i pojačano znoje, jer se postojeća bolest može pogoršati.

Može doći do smanjenja cirkulatornog volumena i veće gustine krvi, što potencira pojavu tromboze i infarkt.

Kako prepoznati da je došlo do pogoršanja bolesti

Poseban oprez potreban je kod uzimanja diuretika, koji potiču izlučivanje vode iz organizma. Ti lekovi, suprotno uvaženom verovanju, ne izbacuju vodu, već sol (NaCl), a kako je leti potreba za diureticima obično smanjena, veća potreba za njima može ukazivati na pogoršanje bolesti. Stoga svaku promenu, nejasnoću ili pogoršanje obavezno prijavite lekaru, koji će prema potrebi promeniti ili prilagoditi terapiju.

Osobe s hipertenzijom trebalo bi da paze na pritisak tokom letnjih vrućina. Pritisak treba češće meriti i ako se uoči da su vrednosti pritiska tokom letnjih meseci snižene - ispod 100/60 mm/ Hg - treba otići lekaru i savetovati se o promeni terapije.

Možda treba smanjiti dozu leka kako bi se sprečila pojava preniskog pritiska i gubitka svesti. Puno tekućine pomoći će boljoj regulaciji pritiska. Lekar će paziti i da doza leka ne bude prevelika za one koji počinju lečenje visokog krvnog pritiska tokom letnjih meseci, jer ga visoke temperature mogu naglo sniziti.

Problemi sa bubrezima takođe zahtevaju oprez od vrućina

Izbegavajte boravak na otvorenom tokom velikih vrućina i redovno vodite dnevnik pritiska. I oni koji imaju probleme s bubrezima trebalo bi da izbegavaju vrućine jer je povišena temperatura napor za bubrege. Oni koji imaju akutnu infekciju ili su preboleli akutnu bolest ili operaciju takođe trebaju izbegavati izlaganje toploti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/zivim.hr)