DA EMA NIJE IGNORISALA SIMPTOME BILA BI ŽIVA: Kada je izašla iz toaleta sa OVIM na trenerci, sve mi je bilo jasno!
Žena, ilustracija, Foto: Profimedia

ispovest sestre

DA EMA NIJE IGNORISALA SIMPTOME BILA BI ŽIVA: Kada je izašla iz toaleta sa OVIM na trenerci, sve mi je bilo jasno!

- Ignorisala je simprome i zato je umrla, piše u isposvesti njene sestre..

Objavljeno:

- Moja sestra, Ema, preminula je juna 2010. godine usled raka debelog creva u četvrtoj fazi, započinje ispovest njena sestra.

- Da je dijagnozu dobila onda kada su simptomi počeli da se javljaju – dve godine pre nego što je zapravo otišla kod lekara, mogli su da joj taj rak uhvate u ranijem stadijumu i imala bi šanse da preživi. Umesto toga, morala je da prođe kroz odstranjivanje 30cm debelog creva, histerektomiju kada je imala samo 40 godina, i pet godina radioterapije i hemoterapije.

- I sve to zato što je moja Ema dve godine ignorisala uporne simptome: često podrigivanje, pri čemu joj je zadah bio kao pokvaren, hronični umor, dijareja, krv u stolici, naduven stomak i bolni grčevi.

- Ali lako je okrenuti glavu na drugu stranu, jer svi ti simptomi mogu da ukazuju na nešto sasvim drugo, a mogu i da se ignorišu. Jer ne moraju da znače ništa posebno – ko bi od nas obraćao pažnju na podrigivanje ili umor? Prepišemo to lošoj ishrani, PMS-u, neispavanosti i i sličnim stvarima. A krv u stolici? Pa, o nekim stvarima se ljudi stide da govore – moja sestra je to krila od svih.

- Na proleće 2005. godine je naša porodica prvi put postala svesna da sa Emom nešto nije u redu. Krenula je na trčanje sa našom trećom sestrom, Vivijan, i dok su džogirale, Ema je shvatila da hitno, ali zaista hitno, mora u toalet. Brzo su otišle u obližnji restoran, a onda je Ema iz njega izašla sa zadnjim delom trenerke natopljenim krvlju. Više nije mogla da krije šta joj se dešava i priznala je Vivijan da kroz to prolazi već godinu dana.

- Moja sestra, Ema, preminula je juna 2010. godine usled raka debelog creva u četvrtoj fazi, započinje ispovest njena sestra.

- Da je dijagnozu dobila onda kada su simptomi počeli da se javljaju – dve godine pre nego što je zapravo otišla kod lekara, mogli su da joj taj rak uhvate u ranijem stadijumu i imala bi šanse da preživi. Umesto toga, morala je da prođe kroz odstranjivanje 30cm debelog creva, histerektomiju kada je imala samo 40 godina, i pet godina radioterapije i hemoterapije.

- I sve to zato što je moja Ema dve godine ignorisala uporne simptome: često podrigivanje, pri čemu joj je zadah bio kao pokvaren, hronični umor, dijareja, krv u stolici, naduven stomak i bolni grčevi.

- Ali lako je okrenuti glavu na drugu stranu, jer svi ti simptomi mogu da ukazuju na nešto sasvim drugo, a mogu i da se ignorišu. Jer ne moraju da znače ništa posebno – ko bi od nas obraćao pažnju na podrigivanje ili umor? Prepišemo to lošoj ishrani, PMS-u, neispavanosti i i sličnim stvarima. A krv u stolici? Pa, o nekim stvarima se ljudi stide da govore – moja sestra je to krila od svih.

- Na proleće 2005. godine je naša porodica prvi put postala svesna da sa Emom nešto nije u redu. Krenula je na trčanje sa našom trećom sestrom, Vivijan, i dok su džogirale, Ema je shvatila da hitno, ali zaista hitno, mora u toalet. Brzo su otišle u obližnji restoran, a onda je Ema iz njega izašla sa zadnjim delom trenerke natopljenim krvlju. Više nije mogla da krije šta joj se dešava i priznala je Vivijan da kroz to prolazi već godinu dana.

- Moja sestra, Ema, preminula je juna 2010. godine usled raka debelog creva u četvrtoj fazi, započinje ispovest njena sestra.

- Da je dijagnozu dobila onda kada su simptomi počeli da se javljaju – dve godine pre nego što je zapravo otišla kod lekara, mogli su da joj taj rak uhvate u ranijem stadijumu i imala bi šanse da preživi. Umesto toga, morala je da prođe kroz odstranjivanje 30cm debelog creva, histerektomiju kada je imala samo 40 godina, i pet godina radioterapije i hemoterapije.

- I sve to zato što je moja Ema dve godine ignorisala uporne simptome: često podrigivanje, pri čemu joj je zadah bio kao pokvaren, hronični umor, dijareja, krv u stolici, naduven stomak i bolni grčevi.

- Ali lako je okrenuti glavu na drugu stranu, jer svi ti simptomi mogu da ukazuju na nešto sasvim drugo, a mogu i da se ignorišu. Jer ne moraju da znače ništa posebno – ko bi od nas obraćao pažnju na podrigivanje ili umor? Prepišemo to lošoj ishrani, PMS-u, neispavanosti i i sličnim stvarima. A krv u stolici? Pa, o nekim stvarima se ljudi stide da govore – moja sestra je to krila od svih.

- Na proleće 2005. godine je naša porodica prvi put postala svesna da sa Emom nešto nije u redu. Krenula je na trčanje sa našom trećom sestrom, Vivijan, i dok su džogirale, Ema je shvatila da hitno, ali zaista hitno, mora u toalet. Brzo su otišle u obližnji restoran, a onda je Ema iz njega izašla sa zadnjim delom trenerke natopljenim krvlju. Više nije mogla da krije šta joj se dešava i priznala je Vivijan da kroz to prolazi već godinu dana.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic žena)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.