Voćni jogurt ima do 21 gram šećera na 100 grama: Tri štetna mlečna proizvoda koja Srbi jedu bez razmišljanja

Voćni jogurt u čašici od 150 grama nosi više šećera nego dve kockice u kafi, a stoji u frižideru pored obranog mleka kao simbol zdrave ishrane. Tu počinje najveća zabuna kada su u pitanju štetni mlečni proizvodi. Problem nije mleko. Problem je šta industrija dodaje u njega da bi jogurt bio sladak, gust i beo bez masti.

Voćni jogurt je desert koji se prodaje kao mlekarski proizvod

Kad okrenete čašicu i pogledate tabelu, videćete broj između 11 i 14 grama ugljenih hidrata na 100 grama. Kod dečjih i voćnih varijanti taj broj ide i do 21 grama. Prirodan jogurt ima oko 4 do 5 grama, i to od laktoze, ne od dodatog šećera. Razlika od tri puta ne dolazi od voća, jer voća u tim čašicama ima simbolično malo.

Ozbiljne provere polica to i potvrđuju. U studiji objavljenoj u časopisu „BMJ Open“, analiza šećera u više od 900 jogurta u britanskim supermarketima pokazala je da voćne i aromatizovane varijante imaju oko 12 grama šećera na 100 grama, dok su najmanje zaslađeni bili prirodni i grčki jogurti. Srpske police ne izgledaju drugačije. I na njima se nalaze štetni mlečni proizvodi.

Šta je najzdraviji jogurt u prodaji?

Prirodan jogurt bez dodataka, sa 2,8 odsto mlečne masti i tri do pet grama ugljenih hidrata na 100 grama. Nema dodatog šećera, nema skroba, nema arome. Voće dodajete sami, sveže.

Jogurt bez masti vas ostavlja gladnim za sat vremena

Najveći problem nije mast. Problem je ono čime je mast zamenjena. Da bi jogurt sa nula odsto masti ostao gust i kremast, u njega ide skrob ili modifikovani skrob, a skrob se u telu razlaže do glukoze. Rezultat je proizvod koji na kutiji izgleda dijetalno, a u praksi vam podigne šećer u krvi i za pola sata vrati onu tupu potrebu za nečim slatkim.

Mlečna mast ima jednu korist koju obrane verzije nemaju: usporava varenje i produžava osećaj sitosti. Bez nje pojedete kiselo-slatku smesu koja prođe kroz vas i ne ostavi ništa. Zato ljudi koji godinama biraju jogurt bez masti često ne razumeju odakle im dodatni kilogrami. Nisu od masti, već od stalnog grickanja između obroka.

Masna pavlaka od 30 odsto je najteži zadatak za vaš pankreas

Kajmak pavlaka sa 25 do 30 odsto masti u sarmi, u pasulju, u supi, pa kašika i za sos. Ta količina masti u jednom obroku daje ozbiljan posao žučnoj kesi i pankreasu, a osećaj težine posle nedeljnog ručka nije slučajan. Kod osoba koje već imaju osetljiv želudac ili žučne kamence, ovo je najčešći okidač za neprijatnost.

Ne morate je izbaciti. Pavlaka sa 10 do 15 odsto masti daje isti kremast ukus u kuvanom jelu, a upola je lakša za varenje. Ako imate dijagnozu koja se tiče žuči, pankreasa ili masnoća u krvi, o količini se dogovorite sa lekarom, ne sa internetom.

Fermentisani mlečni proizvodi koji zaista rade svoj posao

Kiselo mleko, prirodan jogurt, kefir i mladi sir bez dodataka. Ta četiri stvarno nose žive kulture i istraživanja ukazuju da mogu pomoći crevnoj flori. Voćni jogurt sa šećerom tu korist delimično poništava, jer šećer hrani onu grupu bakterija koju ne želite da hranite. Kefir je pritom najmanje cenjen kod nas, a najkorisniji od svih.

Pravilo za policu je kratko: što je kraća lista sastojaka, to je proizvod bolji. Ako u sastavu vidite skrob, aromu, glukozno-fruktozni sirup ili „voćnu pripremu“, držite u ruci desert.

Da li je grčki jogurt zdraviji od običnog?

Da, ako je bez dodataka. Ima više proteina i manje laktoze, ali proverite da nije zaslađen ili obogaćen skrobom.

Koliko jogurta dnevno je previše?

Jedna do dve čašice prirodnog jogurta dnevno odgovaraju većini odraslih. Sa zaslađenim varijantama već jedna čašica unosi previše šećera.

Da li kefir može da zameni jogurt?

Može, i često je bolji izbor. Kefir sadrži više vrsta korisnih kultura i lakše se vari kod osoba osetljivih na laktozu.

Koji mlečni proizvod vi kupujete godinama misleći da je zdrav, a niste nikad okrenuli čašicu i pročitali sastav?

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)