Ovaj način ishrane Srbi obožavaju i misle da je zdrav: Istina je šokantna, nije ono u šta ste veriovali

Tačan uzrok upalne bolesti creva još nije poznat, ali mnogi naučnici veruju da i genetika i okolina mogu uticati na njen razvoj. Trenutno ne postoji lek, ali tretmani mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.

Osim medicinskih terapija, naučnici istražuju kako način života, uključujući ishranu, može uticati na težinu upalne bolesti creva (eng. Inflammatory bowel disease ili IBD). U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nutrients, naučnici su ispitali 90 osoba sa IBD-om kako bi utvrdili da li su njihove ishrane povezane sa aktivnošću bolesti.

Kako ishrana utiče na IBD

IBD je autoimuni poremećaj koji uključuje Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Obe bolesti su hronične i mogu uzrokovati pogoršanje simptoma. Kronova bolest može uticati na bilo koji deo digestivnog trakta, posebno na tanko i debelo crevo. Upala može izazvati simptome kao što su bolovi u stomaku, dijareja, umor i gubitak težine. Ulcerozni kolitis utiče na debelo crevo i rektum, i često izaziva čireve, krvarenje, dijareju i bol u stomaku.

Da bi istražili kako ishrana utiče na težinu IBD-a, istraživači su proučavali 90 učesnika sa IBD-om – 46 ih je imalo Kronovu bolest, a 44 ulcerozni kolitis. Oko 36% učesnika bilo je u remisiji, 22% imalo je blagu bolest, 31% umerenu bolest, a 11% tešku bolest. Deo studije uključivao je određivanje težine simptoma IBD-a kod učesnika. Za Kronovu bolest istraživači su koristili Indeks aktivnosti Kronove bolesti (CDAI), a za ulcerozni kolitis Parcijalni Mejov rezultat.

Učesnici su prošli kroz tri intervjua u kojima su dali informacije o tome šta su jeli u proteklih 24 sata. Takođe su popunili upitnike o učestalosti konzumiranja hrane. Ove informacije su korišćene za određivanje indeksa inflamatornih procesa u ishrani (DII) svake osobe, koji meri koliko snažno unos hrane podstiče ili smanjuje upalu. Pored toga, učesnici su morali dati uzorke krvi za analizu citokinskih markera upale povezanih sa IBD-om.

Prema Fondaciji za Kronovu bolest i kolitis, hrana poput crvenog mesa i prerađenih proizvoda može izazvati upalu, dok hrana poput voća i povrća ili hrane bogate omega-3 masnim kiselinama ima veću verovatnoću da smanji upalu.

Tačan uzrok upalne bolesti creva još nije poznat, ali mnogi naučnici veruju da i genetika i okolina mogu uticati na njen razvoj. Trenutno ne postoji lek, ali tretmani mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.

Osim medicinskih terapija, naučnici istražuju kako način života, uključujući ishranu, može uticati na težinu upalne bolesti creva (eng. Inflammatory bowel disease ili IBD). U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nutrients, naučnici su ispitali 90 osoba sa IBD-om kako bi utvrdili da li su njihove ishrane povezane sa aktivnošću bolesti.

SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA

AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti

BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike

NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni

Kako ishrana utiče na IBD

IBD je autoimuni poremećaj koji uključuje Kronovu bolest i ulcerozni kolitis. Obe bolesti su hronične i mogu uzrokovati pogoršanje simptoma. Kronova bolest može uticati na bilo koji deo digestivnog trakta, posebno na tanko i debelo crevo. Upala može izazvati simptome kao što su bolovi u stomaku, dijareja, umor i gubitak težine. Ulcerozni kolitis utiče na debelo crevo i rektum, i često izaziva čireve, krvarenje, dijareju i bol u stomaku.

Da bi istražili kako ishrana utiče na težinu IBD-a, istraživači su proučavali 90 učesnika sa IBD-om – 46 ih je imalo Kronovu bolest, a 44 ulcerozni kolitis. Oko 36% učesnika bilo je u remisiji, 22% imalo je blagu bolest, 31% umerenu bolest, a 11% tešku bolest. Deo studije uključivao je određivanje težine simptoma IBD-a kod učesnika. Za Kronovu bolest istraživači su koristili Indeks aktivnosti Kronove bolesti (CDAI), a za ulcerozni kolitis Parcijalni Mejov rezultat.

Shutterstock

Učesnici su prošli kroz tri intervjua u kojima su dali informacije o tome šta su jeli u proteklih 24 sata. Takođe su popunili upitnike o učestalosti konzumiranja hrane. Ove informacije su korišćene za određivanje indeksa inflamatornih procesa u ishrani (DII) svake osobe, koji meri koliko snažno unos hrane podstiče ili smanjuje upalu. Pored toga, učesnici su morali dati uzorke krvi za analizu citokinskih markera upale povezanih sa IBD-om.

Prema Fondaciji za Kronovu bolest i kolitis, hrana poput crvenog mesa i prerađenih proizvoda može izazvati upalu, dok hrana poput voća i povrća ili hrane bogate omega-3 masnim kiselinama ima veću verovatnoću da smanji upalu.

Proupalne dijete povezane sa pogoršanjem simptoma IBD-a

Kada su istraživači uporedili DII rezultate među učesnicima, nisu pronašli značajnu razliku između osoba sa Kronovom bolešću i onih sa ulceroznim kolitisom. Međutim, otkrili su snažnu povezanost sa težinom bolesti. Učesnici čiji je IBD bio blag ili u remisiji uglavnom su imali više antiinflamatorne DII rezultate, što sugeriše da je njihova ishrana uključivala više namirnica za koje je poznato da smanjuju upalu. Nasuprot tome, učesnici sa umerenim do teškim simptomima imali su više proupalne rezultate. Taj trend se održao čak i nakon prilagođavanja za faktore poput starosti, pušačkih navika i vrste lečenja.

Osobe na protivupalnim dijetama imale su oko tri puta veću verovatnoću da će imati teže simptome IBD-a. Naučnici nisu pronašli nikakvu povezanost između DII rezultata i nivoa citokina u krvi, a smatraju da bi to moglo biti zbog male veličine studije.

Generalno, studija naglašava važnost antiinflamatorne ishrane kod IBD-a. Iako su potrebna dodatna istraživanja, nalazi su ohrabrujući za ljude koji pokušavaju da upravljaju svojim simptomima IBD-a izborom ishrane.

„Ova studija potvrđuje ono što već neko vreme vidimo. To je još jedan dokaz da ishrana može igrati stvarnu ulogu u tome kako se bolest manifestuje“, rekao je za Medical News Today Raj Dasgupta, dr med., vanredni profesor kliničke medicine na Univerzitetu Kalifornija.

Napomenuo je da protivupalna hrana može direktno doprineti pogoršanju IBD-a. „Ova hrana može poremetiti crevni mikrobiom, oslabiti crevnu barijeru i podstaći upalu u telu. Za nekoga sa IBD-om, ta dodatna upala može povećati verovatnoću pogoršanja simptoma ili ih učiniti intenzivnijim.“

Govoreći o tome šta ljudi mogu učiniti kako bi smanjili rizik, Dasgupta je preporučio fokusiranje na antiinflamatornu ishranu. „Obično preporučujem mediteranski pristup. Više voća, povrća, nemasnih proteina poput ribe, celovitih žitarica ako se to dobro toleriše, i manje prerađene i slatke hrane.“

(Espreso/Najžena/DČ)