"Jela sam paradajz svaki dan i desilo se 5 neverovatnih stvari“: Lekari ostali u šoku, u crevima odmah počelo da...

"Posle nedelju dana jedenja makar jednog paradajza dnevno, mogu da ga preporučim većini ljudi (ključna reč: većini)", napisala je u tekstu Bet En Majer za "parade.com".

Bet En Majer u autorskom tekstu za „Parade“ kaže da je posle mnogo godina pisanja i istraživačkog rada o zdravom životu prihvatila izazov da svaki dan pojede barem jedan paradajz.

– Za ovaj izazov jela sam volovsko srce (veliki, sočan, blago sladak) i čeri paradajz (sitni, slatki), koje sam uspela da uzgojim u bašti. Koristila sam i kupovni paradajz, koji je kiselkastiji i dodaje malo svežine jelima, kako se moja porodica i ja ne bismo brzo zasitili.

Veliki sam ljubitelj paste i jedem je skoro svaki dan, ali obično koristim kupovni sos. Onaj koji kupujem ima 450 mg natrijuma po porciji, što je oko 20% preporučenog dnevnog unosa. Ishrana bogata natrijumom može da poveća rizik od visokog pritiska i da izazove nelagodnost. Iako je sos ukusan, moram da pazim na količinu da ne bih dobila gorušicu. (Probala sam i sos sa smanjenim natrijumom, hvala, ali ne.)

Sos koji je muž napravio bio je svetao i preukusan. Nisam imala nikakvu nelagodnost. Srce mi nije „gorelo“. To ću sigurno ponavljati ubuduće. Ostalo je i dovoljno za sledeći dan, kad sam se vratila na posao, ponovo pasta za večeru i ponovo bez gorušice.

Drugog dana dodala sam čeri paradajz u salatu. Znam, ništa revolucionarno, ali brzi obroci tokom radne nedelje su spas. Svideo mi se slatkasti ukus paradajza koji je ublažio gorčinu sirovog brokolija. Kod nekih ljudi sitni detalji, poput paradajza, mogu da učine da salata deluje primamljivije. Pored ukusa, osećala sam se i sitije (zahvaljujući vlaknima), a i hidriranije. Kao i drugo povrće, paradajz je bogat vodom, a čak i CDC (Centar za kontrolu bolesti) navodi da namirnice mogu doprineti dnevnom unosu tečnosti, ne samo voda i napici.

Ipak, moj stomak nije bio oduševljen. Za razliku od domaćeg sosa, paradajz u salati mi je doneo blagu probavnu smetnju. Paradajz je kiseo i poznato je da kod ljudi sa gastroezofagealnim refluksom (GERB) može da izazove tegobe, pokazuje pregled iz časopisa Nutrients iz 2023. godine. Ja nemam GERB, ali mogu da razumem zašto bi neko s tim problemom preskočio izazov svakodnevnog paradajza.

Zanimljivo, kada sam paradajz dodala u stir-fry, nisam imala gorušicu. Ali kad god bih ga jela sirovog u salati, vraćala se. Prijateljica, mnogo iskusnija kuvarica od mene, rekla mi je da to nije čudno, kuvanje ublažava kiselost.

Tokom vikenda imala sam više vremena da eksperimentišem. Uglavnom se hranim biljnom ishranom, kombinujem žitarice i mahunarke za kompletan protein, ali nisam vegetarijanac. Spremila sam nekoliko ribljih jela sa paradajzom. Prvo su bili škampi sa čeri paradajzom (odlično i bez gorušice). Drugo, losos sa paradajzom (preukusno, ti veliki paradajzi su neverovatno slatki).

Istraživanja pokazuju da biljna ishrana smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti (koje postoje u mojoj porodici). Ipak, studija iz 2024. u časopisu The Journal of Nutrition povezala je mediteransku ishranu koja uključuje dve porcije lososa nedeljno sa boljim kardiometaboličkim zdravljem. Tako da, hvala paradajzu što me je inspirisao da skuvam losos.

Paradajz na tostu? Savršen brzinski vikend zalogaj, a zahvaljujući vlaknima bio je i zasitniji. Mogla sam bez problema da sačekam večeru, umesto da zavirim u špajz. Ne brojim kalorije niti se merim, jer nemam potrebu da mršavim, ali volim da izbegavam previše bespotrebnog grickanja. Vlakna su ključni deo moje strategije, a paradajz na tostu ih ima.

Šta sam naučila iz izazova

Jesti paradajz svaki dan nedelju dana bio je zanimljiv eksperiment i izvukla sam nekoliko važnih zaključaka:

Paradajz hidrira. Znala sam da bobičasto voće i jabuke imaju taj efekat, ali nisam očekivala da ću isto reći za paradajz. Čak i tokom vrelih dana, nisam osećala toliku žeđ.

Paradajz zasiti. Vlakna su zasitna. Paradajz između obroka držao me je sitom i bez nervoze od pada šećera.

Paradajz može biti jednostavan ili složen. Od brzih radnih ručkova do složenijih recepata za vikend, ovo voće pruža mnogo opcija.

Paradajz može izazvati probavne tegobe – ali ne mora. Ako vam smeta kiselina, možda ćete osećati gorušicu. Ali domaći sos, sa manje soli, može pomoći da je izbegnete.

Paradajz može obogatiti obroke. Kada sam bila „primorana“ da ga jedem svaki dan, počela sam da istražujem i druge zdrave opcije, poput ribe, što mi je donelo dodatne benefite za srce.

Dugoročne koristi od paradajza su još veće nego što sam mogla da osetim u nedelju dana. Obimni pregled iz 2022. godine pokazao je da paradajz:

ima antikancerogena svojstva

štiti od bolesti, uključujući kardiovaskularne, neurodegenerativne i dijabetes

poboljšava zdravlje creva

utiče pozitivno na kožu

podržava plodnost

jača imuni sistem

pomaže u oporavku posle fizičke aktivnosti

Naravno, zdrava ishrana je dugoročni izbor načina života i ne postoji „magična“ namirnica koja će izlečiti sve tegobe. Ali ako mene pitate, benefiti paradajza su i više nego dobri.

Nutritivna vrednost paradajza na prvi pogled

Paradajza ima mnogo vrsta. Generalno, prema podacima FoodData Central, jedna šolja svežeg crvenog paradajza sadrži:

34,5 kalorija

1,6 g proteina

2,16 g vlakana

4,7 g ukupnih šećera (nijedan dodat)

19,8 mg magnezijuma

43,2 mg fosfora

427 mg kalijuma

9 mg natrijuma

Bonus video:

(Espreso/Nova)