DOKTOR STOJKOVIĆ O BOLESTI KOJA POGAĐA SVE VIŠE SRBA: Ovaj SIMPTOM svi zanemaruju, a može bti KOBAN po VAS

Dr Stefan Stojković, specijalista interne medicine, objašnjava za portal N1 da se kod dve trećine pacijenata ovo stanje prezentuje kao masna infiltracija (steatoza) jetre, dok se kod jedne trećine manifestuje kao nealkoholni steatohepatitis, koga pored nakupljanja masti karakteriše i zapaljenje parenihima jetre uz propadanje hepatocita.

„Bitno je razlikovati steatozu od nealkoholnog steatohepatitisa s obzirom da se iz steatohepatitisa vremenom može razviti fibroza (stvaranje vezivnog tkiva-ožiljavanje) i/ili ciroza sa svim njenim komplikacijama”, kaže dr Stojković.

Nealkoholna masna bolest najčešći uzrok bolesti jetre

“U zemljama sa niskom učestalošću virusnih hepatitisa (u koje spada i Srbija) nealkoholna masna bolest je najčešći uzrok bolesti jetre. Retrospektivnim analizama je potvrđeno da je najveći procenat ciroza jetre koje su ranije opisivane kao ciroze nepoznatog porekla (kriptogene) bio uzrokovan nealkoholnom masnom bolešću jetre. Procenjuje se da masnu jetru ima čak jedna četvrtina odrasle populacije, a učestalost raste i u adolescentnom i dečijem uzrastu, tako da uz kardiovaskularne bolesti i neke maligne bolesti predstavlja jedno od najčešćih oboljenja”, navodi naš sagovornik.

Uzroci nastanka

Prema rečima dr Stojkovića nealkoholna masna bolest jetre ili bolest masne jetre, usko je povezana sa metaboličkim sindromom i predstavlja njegovu hepatičnu manifestaciju. O metaboličkom sidromu govorimo kada je prisutno tri ili više simptoma i znakova: abdominalna gojaznost, povišene vrednosti glikemije, snižene vrednosti HDL holesterola (dobrog holesterola), povišene vrednosti triglicerida, kao i povišen krvni pritisak.

“Gojaznost, insulinska rezistencija, diajbetes melitus u sklopu sa sedetarnim načinom života glavni su uzročnici kako metaboličkog sindroma tako i bolesti masne jetre. Međutim, kod 10 odsto pacijenata nastanak masne jetre je genetski uslovljen i javlja se pri normalnoj uhranjenosti”, kaže dr Stojković.

Simptomi masne jetre

Prema rečima doktora, masna jetra je najčešće asimptomatska ili je praćena nespecifičnim simptomima poput: malaksalosti, atipičnih bolova ili nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka i/ili osećaja nadutosti. Iako je jetra često uvećana to nije moguće uvek otkriti samo fizikalnim pregledom zbog često prisutne abdominalne gojaznosti.

Dijagnostika

“Da bi se postavila dijagnoza nealkoholnog steatohepatitisa neophodno je isključiti druge uzroke masne bolesti jetre kao što su: alkoholna bolest, hronični hepatitis C, steatoza uzrokovana pojedinim lekovima, najčešće kortikosteroidima, amjodaronom, metotreksatom i totalnom venskom ishranom. Masna jetra se u većini slučajeva dijagnostikuje slučajno, prilikom ultrazvučnog pregleda, gde se uočava svetla, hiperehogena, često uvećana jetra“, objšnjava naš sagovornik.

„Međutim, ultrazvučno se mogu detektovati specifične premene tek kada je trigliceridima infiltrovano > 20 odsto ćelija jetre dok se biopsijom jetre i patohistološkim pregledom steatoza definiše ukoliko je infiltracija > 5 odsto. Iako je biopsija pouzdana metoda rutinski se ne primenjuje zbog invazivnosti procedure”, navodi doktor.

On ističe da se u poslednje vreme sve češće primenjuje elastografija (neinvazivna procedura za procenu stepena fibroze i steatoze jetre bazirana na ultrazvučnoj tehnologiji) koja se izvodi posebnim ultrazvučnim aparatima, gde dobijene vrednosti dobro koreliraju sa razultatima biopsije jetre.

U laboratorijskim analizama najčešće nalazimo normalne ili lako povišene vrednosti enzima jetre ‒ aminotransferaza (ALT i AST), povišene vrednosti trglicerida, holesterola, insulinsku rezistenciju. Fizikalnim pregledom najčešće uočavamo abdominalnu gojaznost, povišen krvni pritisak, uvećanu jetru.

Lečenje

“Jedina dokazana terapija za masnu bolest jetre je redukcija telesne težine. Poželjno je da pacijent izgubi 10 odsto težine ali tako da gubitak ne prelazi više od 2,5 kg mesečno. Nagli gubitak kilograma, može dovesti do prekomernog upliva masnih kiselina u jetru i pogoršanja stepena steatoze. Uz redukciju telesne težine poželjna je i redovna umerena fizička aktivnost jer dovodi do povećanog korišćenja insulina, a već smo naglasili da je masna jetra povezana sa insulinskom rezistencijom”, objašnjava dr Stojković.

On dodaje da je takođe potrebno lečiti i druge manifestacije metaboličkog sindroma, kao što su: hipertenzija, hiperholesterolemija, hipertrigliceridemija. Ukoliko postoji hiperholesterolemija primena statina (lekova protiv masnoće) smanjuje i stepen steatoze jetre.

„U novije vreme, smatra se da primena statina nije kontraindikovana ukoliko istovremeno postoji i poremećaj biohemijskih parametara funkcije jetre (hepatograma), uprkos ranijem mišljenju da ovi lekovi nisu dozvoljeni kada postoji oštećenje jetre. Kod jako gojaznih pacijenata pokazano je da barijatrijske operacije (operacije smanjenja želuca) daju dobre rezultate u lečenju masne bolesti jetre. Savetuje se potpuna apstinencija ili značajno smanjenje konzumacije alkohola. Pokazano je da 2‒3 šoljice kafe dnevno blagotvorno utiču na masnu jetru“, kaže dr Stojković.

Bonus video

(Espreso/n1)