TRAVAR IZ PIROTA OTKRIO LEK ZA SVE SRBE: Potiče sa vrha Stare planine i POMAŽE U MNOGO ČEMU

Nikola Rančić, travar iz Pirota i predsednik Udruženja za lekovito bilje Stara planina, otkriva da su vredni biljoberi na Staroj planini pronašli retku travku.

Na Koprenu, jednom od vrhova Stare planine, našli smo veoma retku biljku koprenjak. Uz dodatak crvenog zdravca daje dobre rezultate - kaže Nikola Rančić, travar iz Pirota i predsednik Udruženja za lekovito bilje Stara planina, koji se više od tri decenije bavi istraživanjem lekovitog bilja.

Višestruka lekovita svojstva koprenjaka, čija je domovina u Alpima, od davnina koriste Austrijanci za spravljanje čajeva, tinktura, melema, a koristi se i kao začin u supama i jelima.

Sveštenici iz alpskih manastira razvili su bogate recepture upotrebe koprenjaka protiv mnogih bolesti i kod ljudi i kod životinja.

Koprenjak se najbolje pokazao kod oboljenja pluća, želuca, srca, bubrega i žuči, upalnih procesa u probavnom traktu, za detoksikaciju jetre, kao i za normalizaciju poremećaja menstrualnog ciklusa i povećanje mleka kod dojilja. Sveži listovi koprenjaka koriste se za poboljšanje apetita, semenke rešavaju probleme mokraćnih puteva i ženskih bolesti, dok se koren najčešće koristi za tegobe probavnog sistema. Kao začin preporučuje se osobama u zrelim godinama zbog stimulativnog delovanja na jačanje organizma.

Ova biljka naraste do pola metra, ima golu stabljiku iz koje izbijaju tanki, trostruko prstasti listovi. Cvet je štitast, bele do ružičaste boje, semenke su joj duge do 6 mm, a koren vretenast. Svi delovi ove lekovite i aromatične biljke su jestivi. Semenke i koren koriste se za pripremu čaja, a sveže lišće kao začin jelima poput peršuna.

- U ovom zanatu najvažnije je da upamtite miris biljke i da je, ne gledajući, prepoznate čim joj dodirnete stablo. Tako danas prepoznajemo i koprenjak - naglašava Nikola Rančić i konstatuje:

- Drugo pravilo je da se u berbu ide zajedno sa pčelama, uvek po lepom vremenu i što dalje od puteva i pruga. Svaki travar mora da zna kada se bere cvet a kada plod, i u kojoj količini i kada se vadi koren. Kada se bere bilje, ne sme da padne ni kap kiše, a kada se suši, mora da bude na promaji i na mračnom mestu, jer dnevna svetlost može da smanji procenat lekovitosti. Ipak, za travara je najveća radost kada pronađe novu biljku. Kada smo otkrili koprenjak, osećao sam se kao da je nastao nov život.

(Espreso/Magicnobilje)