OVU RIBU NE SMETE DA JEDETE! Ukoliko vam je stalo do ZDRAVLJA, ne kupujte je! (FOTO)

Za ribu znamo da je dobra za nas, ali na žalost, i to se izgleda menja, pošto smo toliko zagadili sve slatke i slane vode na planeti, da ni nju nećemo moći uskoro da jedemo.

Iako nas stalno obasipaju savetima lekara kako moramo da jedemo ribu, zato što je veoma dobra za nas, ipak se vreme menja. I dalje je riba jedna od najzdravijih namirnica sa puno benefita na ljudsko zdravlje i organizam, ali su slatke vode, okeani i mora postali toliko zatrovani, da ni bića koja žive u njima više nisu dobra za nas.

Zato treba biti obazriv kada se konzumira hrana iz mora, a tu je najbitnije iz kog dela sveta je ta riba, pošto se zna koji su delovi najzagađeniji i gde je najmanja kontrola kvaliteta. Treba birati ribe za koje znamo gde su lovljene, pa ako su to vode blizu najzagađenijih regija, nju nemojte nipošto jesti.

Ove analize i preporuke su iz SAD, a kod nas je situacija slična. Preporuka za naše prostore je riba iz Jadranskog mora, ali ne sa italijanske obale. Mora se uzeti u obzir i da je severni deo Jadranskog mora zagađeniji, pošto ogromna, italijanska reka Po, koja se na severu uliva u more, veoma zagađuje taj deo. Zbog strujanja mora, koje kada uđe kroz Otranska vrata ide uz obalu gde su Crna Gora, Hrvatska i Slovenija, pa se okreće na samom severu i spušta niz italijansku obalu, pa tako najveći deo zagađenja iz reke Po odlazi tuda.

Isto treba naglasiti da manje vrste riba zdravij,, kao što su sardine i papaline, pošto manje ribe imaju manje koncentracije opasnih materija u sebi.

Ovo su vrste riba koje u sebi imaju najviše teških metala, hormona i mikroplastike u svojim tkivima, pa se zbog toga ne preporučuju za ishranu. A kako znamo da se teški metali deponuju u našem organizmu, i da se vremenom njihova koncentracija u tkivima povećava, treba biti jako obazriv i truditi sa da takve namirnice nikada ne unosimo.

1. Uvozni som iz Azije - u većini Azijskih država kontrola opasnih materija je manja, pa zato treba biti obazriv sa svim ribama uvezenim odavde, a som, kao velika riba, pokupi više tih otrova.

2. Skuša – kod nas veoma popularna, ali, na žalost, često je lovljena u zagađenim vodama. Iako ima više omega-3-masnih kiselina u sebi, nego losos, kao i selen, ipak treba biti obazriv sa njenom konzumacijom. Zato je preporučeni mesečni unos ove ribe 200 grama za odrasle, a 100 grama za decu.

3. Jegulja – skoro nikada nije na jelovniku kod nas, ali zato i treba obratiti pažnju kada ste u inostranstvu, pa je ponude, a može biti izazovno da se proba. Kod jegulje je problem i što njene masti, nisu sve dobre za nas, već ima i onih "nezdravih" masti koje povećavaju nivo lošeg holesterola i nisu dobre za naše srce, kao ostale ribe. Preporučeni mesečni unos jegulje je 300 grama za odrasle, a 200 grama za decu.

4. Pangasius – riba koja se kod nas prodaje u svim prodavnicama i ima veoma pristupačnu cenu. Uglavnom je u filetima, pa tako očišćena je još više privlačna našim domaćicama. Ali veći deo ove ribe, kod nas dolazi iz Vijetnama iz reke Mekong, koja je jedna od najzagađenijih svetskih reka.

5. Brancin – iako je jedna od najukusnijih riba, ukoliko niste sigurni odakle je, nemojte ga jesti, on je posebno pun žive, koja je jedan od najagresivnijih teških metala i izrazito jak kancerogen. Ukoliko baš morate da je jedete, preporučeni mesečni unos ove ribe 200 grama za odrasle, a 100 grama za decu.

6. Tuna – verovatno jedna od najomiljenijih riba, ali na žalost i najviše zagađena. I ona koja je gajena, a ne lovljena, takođe nije zdrava, zato što je takva puna hormona i antibiotika. Preporuka je da se ne jede uopšte, ukoliko niste sigurni gde je lovljena, a ako baš morate, ne više od 100 grama mesečno i to samo za odrasle, deca nipošto i nikada ne bi smela da je konzumiraju.

(Espreso)