ŽIVELA 60 GODINA BEZ LEVE STRANE MOZGA: Onda je uradila nešto u šta MNOGI I DAN DANAS NE VERUJU, ŠOK

Kada je 2016. godine pročitala tekst o dvoje naučnika sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) koji proučavaju reakcije mozga na muziku, jedna žena iz Konektikata osetila je potrebu da im pošalje Email i da se oglasi.

"Imam zanimljiv mozak", pisalo je između ostalog.

Zahtevajući potpunu privatnost pacijentkinja je zahtevala da se samo inicijali njenog imena EG spominju u ispitivanju nedostaje joj levi temporalni režanj, deo mozga za koji se smatra da je uključen u obradu jezika.

EG, međutim, nije baš bio prikladan za ono što su naučnici proučavali, pa su je uputili na Evelinu Fedorenko, kognitivnog neuronaučnika, takođe na MIT-u, koja proučava jezik. Bio je to početak plodne saradnje.

Prva studija na mozgu EG objavljena je nedavno u časopisu Neuropsychologia, a Fedorenkova planira da objavi još nekoliko.

Činjenica da joj fali veliki deo mozga, začuđujuće, imala je veoma malo efekta na život EG, koja je sada u šestoj deceniji života. Ne samo da je diplomirala na fakultetu, već je imala impresivnu karijeru i osim engleskog odlično govori i ruski.

Prvu deceniju nakon što je saznala, EG nije rekla nikome osim svojim roditeljima i dvoje najbližih prijatelja. "To me je prestrašilo", kaže ona. Od tada je rekla više ljudi, ali još uvek je veoma mali krug koji je svestan njene jedinstvene anatomije mozga.

Vremenom je prihvatila to kao činjenicu života, a tokom godina obraćala se raznim doktorima. Svi su joj rekli da njen mozak jednostavno “nema smisla”.

Jedan doktor joj je rekao da bi trebalo da ima redovne napade, drugi da ne bi trebalo da može dobro da govori. U jednom od testova na MIT, EG je na testiranju vokabulara imala 98 odsto prenosi portal wired

Kaže da su je mnogi od tih doktora nervirali, jer su pravili zaključke i pretpostavke bez ikakvog ispitivanja.

Sa druge strane, Fedorenkova nije imala nikakva unapred formirana mišljenja o tome šta bi EG trebalo da može, a šta ne.

Za neurološkinju je rad na tako specifičnom mozgu bio ostvarenje sna. Do sada se smatralo da je leva strana mozga, posebno deo koji kod EG fali, odgovorna za učenje jezika, komunikaciju i razumevanje.

Ipak, tačna uloga svakog dela mozga i dalje treba da se otkrije, kao i način na koji čitav sistem funkcioniše.

"Znamo vrlo malo o tome kako se sistem razvija", kaže Fedorenkova i objašnjava da bi bolje razumevanje zahtevalo skeniranje mozgova dece između jedne i tri godine čija se sposobnost govora tek razvija.

"Nemamo potrebna oruđa da pažljivije proučimo dečje mozgove u tom uzrastu", objašnjava neurološkinja.

(Espreso/SrbijaDanas)