ESPRESO INTERVJU SA SRPSKIM DOKTOROM "HORORA": Na korak je do "OSKARA", evo šta kaže o KONKURENCIJI! (FOTO)

Poznati srpski proučavalac horora dr Dejan Ognjanović ušao je u najuži izbor za nagradu „Brem Stoker“ – prestižno priznanje američkog Udruženja pisaca horora i najznačajniju svetsku nagradu u oblasti horor žanra.

O značaju ove nominacije govori i činjenica da je ovo prvi slučaj da je jedan srpski teoretičar i stvaralac horor žanrova nominovan za ovakvo nešto.

Na samom početku čestitali smo dr Ognjanoviću na ovakvom priznanju, a on je za Espreso odlučio prvi put progovoriti o tome.

1. Kako se osećate kada znate da ste prvi srpski pisac nominovan za ovakvu prestižnu nagradu?

- Osećam se počastvovano jer su moj rad prepoznali i vrednovali ljudi koji su mi kolege svetskog ranga, pisci i kritičari iz SAD i celog sveta. Utoliko mi je draže što se ovako nečemu nisam nadao ni u najluđim snovima kada sam ovaj rad pisao i objavio u američkom časopisu Vastarien.

2. Za one koji ne znaju mnogo o čuvenoj nagradi, kako biste im to približili?

- Nagrada je nazvana po Bremu Stokeru, piscu romana Drakula i predstavlja najveće priznanje u oblasti teorije i prakse književnog horora, ali i stripa i filma i televizije. Ono što je Oskar za svetske filmske umetnike, to je "Brem Stoker" za pisce i kritičare, scenariste itd koji se bave hororom.

3. Da li mislite da se ovakvim takmičenjima ne daje dovoljan značaj i pažnja u našoj domaćoj javnosti i zbog čega?

Dr Dejan Ognjanović je nominovan u kategoriji „Vrhunsko postignuće u kratkoj esejistici“ za rad pod naslovom „Tri paradigme horora“ (The Three Paradigms of Horror), koji je krajem 2021. godine objavljen u američkom književnom časopisu „Vastarien“. Esej je prethodno, na srpskom, bio objavljen u akademskom časopisu EAP (Etno- Antropološki Problemi), god.11, sv.2, 2016, u okviru temata Antropologija horora“ koji je priredio dr Marko Pišev. Ognjanović svojim radom definiše tri ključne paradigme horor žanra: „strah od sebe“, „strah od drugih“ i „strah od numinoznog“ – i prikazuje šest bazičnih varijacija proisteklih iz konzervativnog i progresivnog tretmana njihovog oblikovanja.

- Kultura i sve što je vezano za nju kod nas je jezivo skrajnuta, a naročito ljudi koji nisu deo mejnstrima i opštehvaljenog establišmenta. Utoliko pre je lepo biti nominovan u inostranstvu, a jednom kad se to desi, onda to i većina domaćih medija prenese...

4. Na čemu se zasnivaju Vaša istraživanja i delo na osnovu kog ste ušli u uži izbor ?

- U uži izbor od pet radova u kategoriji eseja ušao sam sa radom "Tri paradigme horora" koji definiše taj žanr na osnovu tri temeljne vrste strahova i modaliteta njihove umetničke obrade. Krenuo sam od nekih određenja čuvenog reditelja Džona Karpentera koja sam proširio, dopunio i razradio.

5. Iz cega crpite ideje za svoja dela i da li vas je neki određeni događaj inspirisao?

- Za ovu nagradu nominovan sam u kategoriji teorije, eseja, ali bavim se i pisanjem proze. Roman Naživo bavi se dekadencijom svih vrednosti u Srbiji sredinom 1990-ih, sa elementima okultizma, snuffa i Kosova kao bureta baruta u nastajanju. Roman Prokletije još direktnije tematizuje Kosovo kao kolevku i kao usud, ali i mesto transcendencije. U romanu Zavodnik inspirisao sam se srpskim folklornim verovanjima, a dešava se u jednom opustelom selu u brdima jugoistočne Srbije.

Za kraj razgovora pitali smo Ognjanovića kako komentariše svoju konkurenciju i koga smatra najvećom "pretnjom" za dobijanje nagrade

Ova nominacija me je zatekla usred priređivanja i pisanja pogovora za zbirku priča Fantomski ljubavnik za izdavača Orfelin iz Novog Sada tako da još nisam uspeo, odnosno stigao da pročitam druge nominovane radove. Pošto je dodela nagrada u maju, do tada ću ih svakako pročitati- poručio je Dejan Ognjanović.

(Espreso/ Vanja P.)