VELIKANKE SRPSKE KULTURE U DOMU JEVREMA GRUJIĆA: Za neke od njih verovatno NISTE ČULI! Evo ZAŠTO su VAŽNE! (FOTO)

Neke su bile slavljene za života. Neke poštovane u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji.

Po nekima se zovu škole, bolnice i ulice, a o njima ne znamo ništa.

Nekima su podignuti spomenici, a o nekima izbrisani svi tragovi.

Neke su ostale zaboravljene, a o nekima se tek ponekad progovori.

Upravo njima je posvećana izložba "Velikanke srpske kulture" u Domu Jevrema Grujića.

Manje poznati detalji iz života 18 velikanki, lični predmeti i dela otvorili su vrata velikog ženskog kulturno-istorijskog nasleđa.

- Ova izložba predstavlja izbor od 18 žena iz naše kulture, istorije, umetnosti, različitih zanimanja koje su rame uz rame stvarale srspku istoriju sa velikanima srpske kulture. Interesantno je da sam naziv velikanke ne prepoznajemo uopšte do ove izložbe. Znamo za velikane, a velikanke smo u potpunosti skrajnuli. Izložba se trudi da stvori sliku perioda od 19. veka, pa sve do današnjih dana kakvu su ulogu žene imale. Na izložbi su slikarke, pesnikinje, književnice, filozofkinja, arhitetknjiga, režiserke, lekarke i druge. Ovo je tek početak projekta, navodi za Espreso jedna od autorki izložbe i istoričarka umetnosti Ružica Opačić.

Položaj i obrazovanje žena u Srbiji vremenom su se menjali, a istaknute žene iz naše prošlosti neretko su bile u borbi protiv patrijarhata, birokratije i nepisanih pravila. Utirale su put novim generacijama, nesvesnim da za mogućnosti koje danas imaju treba da zahvale svojim slavnim pretkinjama.

- Naprimer, Poleksija Todorović koja je bila jedna od naših prvih slikarki pored Mine Karadžić, nije imala formalno, akademsko obrazovanje. Završila je u tom trenutku sve škole koje je žena mogla da završi, a formalno obrazovanje je stekla kroz svog supruga i oca. Njen otac je bio čuveni književnik Matija Ban, profesor dece Kneza Aleksandra Karađorđevića. Njen suprug je bio čuveni slikar Steva Todorović. Dakle, žene u 19. veku ne mogu da steknu to formalno obrazovanje na uobičajen način, ali onda dolazimo do 1900. godine kada Jelisaveta Načić, naša prva arhitetkinja, završava Tehnički fakultet u Beogradu, navodi Ružica Opačić i dodaje:

- Za filozofkinju Anicu Savić Rebac i književnicu Isidoru Sekulić smatralo se da su dve najobrazovanije žene u Srbiji. Isidora je bila prva žena akademik u našoj zemlji. Za Anicu Savić Rebac je Jovan Dučič rekao da kritika neće govoriti o njenom radu, jer neće imati ko da kritikuje njeno delo. Toliko je bila ispred svog vremena. Sa 13 godina je prevodila Bajrona. Prevela je na nemački Njegoševu "Luču mikrokozma" samo da bi sa svojim kolegama iz Beča mogla da diskutuje o tom delu. Takođe, prevela je i ceo opus Tomasa Mana.

Obrazovanje većine žena iz tog vremena počinje u umetničkim, zanatskim ili školama uopšteno, a one kasnije postaju i same predavači i prenosioci znanja na mlade dame.

Osim talenta i intelekta, prve generacije srpskih velikanki spaja i patriotizam.

- Jedna od književnica koja nam je hronološki bila prva na spisku je Milica Stojadinović Srpkinja. Ona je druga srpska pesnikinja, posle Jefimije. Sama je sebi nadenula taj naziv Srpkinja kako bi istakla svoju ljubav prema zemlji. Za nju je Vuk Karadžić govorio "moja kći iz Fruške", kaže istoričarka umetnosti i dodaje da su neke velikanke čak dale i svoje živote za otadžbinu.

- Slikarka Nadežda Petrović je bila dobrovoljna bolničarka u Balkanskim ratovima, kasnije u Prvom svetskom ratu u kome je i izgubila život.

Posetioci izložbe upoznaće se i sa životnim pričama, sudbinama i postignućima Drage Ljočić, Bete Vukanović, Mine Karadžić, Marije Mage Magazinović, Vidosave Kovačević, Zore Petrović, Desanke Maksimović, Leposave St. Pavlović, Milene Pavlović Barili, Ljubice Marić, Ljubice Cuce Sokić i Soje Jovanović.

Autorke izložbe su: Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić i istoričarka umetnosti Ružica Opačić.

Tim koji je radio na postavci izložbe tek je zakoračio u bogati svet velikanki srpske kulture, a postoji još na desetine žena koje zaslužuju svoje mesto u postavci.

Cilj projekta “Velikanke sprske kulture” jeste da se poveća vidljivost ženskog kulturnog nasleđa koje je omogućilo da žene danas zauzimaju najveće položaje u našoj kulturi i društvu.

Za one koji žele da saznaju više:

Izložba će biti otvorena od 20. januara do 27. marta 2022. godine. Radno vreme Doma Jevrema Grujića je četvrtkom i petkom od 15.00 do 20.00h i subotom od 11.00h do 16.00h. Tokom trajanja izložbe, biće brojna predavanja, dečije radionice, predstave, performansi i tematske večeri, inspirisane njihovim delima.

(Espreso)