JEZIVA PRIČA IZ NAJOZLOGLAŠENIJEG ZATVORA NA SVETU: Po njemu je snimljen i NAJBOLJI FILM U ISTORIJI!

Ono što smo gledali u legendarnom ostvarenju je samo mali deo strahota ovog zdanja. Nekada humano mesto za lakše prestupnike pretvoreno je u pakao za sve koji su u njega kročili. Zatvor je tako postao poznat po mučenjima, ubistvima i izrabljivanju.

Legendarna drama "Bekstvo iz Šošenka" prvi put je prikazana na jučerašnji dan 1994. godine, a režirao ga je reditelj i scenarista Frenk Darabont po romanu "Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka" autora Stivena Kinga.

Naslovne uloge tumačili su maestralni Tim Robins i Morgan Friman kao zatvorenici Endi Dufren i Elis Bojd Reding, dok su u ostalim ulogama bili Bob Ganton, Vilijam Sadler, Klensi Braun, Gil Belous i Džejms Vajtmor. Muziku je komponovao Tomas Njuman.

Film govori o priči Endija Dufrena, bankara koji je proveo 19 godina u Šošenku u Državnom zatvoru za ubistvo žene i njenog ljubavnika uprkos tome što se izjasnio kao nevin. Tokom boravka u zatvoru, sprijateljio se sa zatvorenikom Elisom Bojdom Redingom, a čuvari su ga štitili pošto ga je upravnik koristio za pranje novca.

Recenzije za ovaj film su uglavnom bile pozitivne, ali finansijski je prošao katastrofalno, jer nije zaradio ni milion dolara tokom prvog vikenda, da bi na kraju izvukao 16 miliona dolara (oko 25 miliona danas) na američkoj blagajni od početka prikazivanja.

Ovo nije ni približno dovoljno, a još manje nakon marketinških troškova, da nadoknadi budžet od 25 miliona dolara. Nije dobro prošao ni na dodeli Oskara: iako je bio nominovan u sedam kategorija, nije dobio nijednu pozlaćenu statuu.

Anegdota govori da je reditelj još 1984. od Kinga otkupio prava na tu priču za 5.651 dolar, a da je ovaj taj ček uramio, te mu je nakon nekoliko godina vratio uz poruku: "Ovo ti je u slučaju da ti nekad zatreba novac za kauciju. S ljubavlju, Stiv."

To je bilo tada. Danas je "Bekstvo iz Šošenka" na vrhu liste IMDB-ovih 250 najvoljenijih filmova sa više od milion glasova.

Jeziva priča pravog zatvora u kojem je film sniman

Iako je tragična priča "Bekstva iz Šošenka" snimana u zatvoru Mensfild, ono što smo gledali u legendarnom filmu je samo mali deo strahota ovog zatvora.

Mensfild je nakon uspeha filma postao turistička atrakcija, a jedan od vodiča koji tamo rade je bivši zatvorenik Majkl Hamfri, koji je 1969. odležao 14 meseci kazne u ovoj popravnoj ustanovi u državi Ohajo.

- Najstrašnije stvari koje možete zamisliti da se događaju iza rešetki, događale su se upravo tamo - izjavio je jednom ovaj bivši robijaš, dodajući kako je napravio oružje od žileta i četkice za zube, koje je nosio oko vrata na leđima, kako bi se odbranio u slučaju nužde, prenosi "Sputnjik".

Zatvor je otvoren 1896. kao revolucionarna ustanova koja nije bila namenjena kažnjavanju već prevaspitavanju i ponovnoj resocijalizaciji u društvo.

S vremenom su stvari nažalost počele da izmiču kontroli. Nekada humano mesto za lakše prestupnike pretvoreno je u pakao za sve koji su u njega kročili. Zatvor je tako postao poznat po mučenjima, ubistvima i izrabljivanju.

Kroz taj je zatvor od 1886. do 1990. kada je zatvoren, prošlo na hiljade zatvorenika, a nešto više od 200 ih je unutra umrlo. Oronuli zidovi po hodnicima i ostaci ćelija danas su sablasno prazni, a turisti koji tu dolaze tvrde kako čuju šapat duhova nekadašnjih zatvorenika.

Na starom groblju u zatvorskom dvorištu nalazi se 215 označenih grobova, jedan za svakog preminulog zatvorenika. Većina su bili žrtve tuberkuloze i groznice, dok su neki živote izgubili na mnogo nasilniji način.

Zatvorski čuvari su zatvorenike koji su se najgore ponašali često odvlačili duboko ispod zatvorskih zidina, na mesto koje se zvalo "rupa" i tamo ih kažnjavali. U tim "rupama", odnosno samicama, mnogi su zatvorenici gubili razum i poludeli, piše na web stranici zatvora. Neki zatvorenici su nakon boravka u "rupi", prostoriji bez prozora i svetla, počinili samoubistvo tako što bi se zapalili ili obesili.

Neki su umrli pod čudnim okolnostima u navodnim pokušajima bega, neki su živote izgubili u zatvorskim tučama, dok su neki preminuli nakon što bi ih čuvari brutalno pretukli.

Pre nego što je ovo mesto postalo zatvor bio je to vojni poligon gde su se vojnici obučavali za učestvovanje u građanskom ratu, ali 1876. godine vlasti su odlučile da ga pretvore u maloletnički zatvor za mlade delikvente kako bi ih tu preodgajali.

Nasilje u zatvoru je počelo nakon što je taj maloletnički zatvor postao državni zatvor u koji su se slali najopasniji kriminalci iz cele Amerike. Prema arhivskim natpisima, najgori dan u istoriji ovog zatvora bio je 21. jul 1948. godine kada su dva zatvorenika probila zidine zatvora i oteli direktora zatvora Džona Nibela, njegovu suprugu i 20-godišnju kćer iz njihove kuće koja se nalazila odmah izvan zatvorskog kruga. Odvukli su ih u polje kukuruza i tamo ubili.

Ubice Robert Daniels i Džon Vest uhvaćeni su dva dana kasnije. Odnosno, Vest je ubijen tokom hvatanja, dok je Daniels završio na električnoj stolici u istom zatvoru iz kog je pobegao.

Stručnjaci su 1933. godine optužile vlasti u Ohaju da je zatvor prenatrpan, a tek negde sedamdesetih je predloženo da se zgrada zatvori i da se zameni s kompleksom od nekoliko manjih zgrada u kojima ne bi smelo biti smešteno više od 500 zatvorenika u svakoj.

Nezadovoljstvo vođenjem zatvora kulminiralo je 1978. kada su zadruge za civilna prava u ime 2.200 zatvorenika tužile zatvor zbog uskraćivanja osnovnih prava, i života u neljudskim uslovima.

Žalba je prihvaćena 1983. godine i čelnici zatvorskog sistema pristali su na poboljšanje uslova u zatvoru, a tada su počele i pripreme za zatvaranje dela zatvora.

Zatvoren je 1986. godine jer je bio "neprikladan za boravak ljudi". Grad je kasnije želeo da ga sruši, no on je očuvan sve do danas zbog arhitektonske vrednosti i popularnosti koje je stekao nakon objave filma.

(Espreso / 24sedam)