BIO JE KRALJ NBGD BLOKOVA: Glumio je u filmovima, basket mu je život, ali je TUKAO sudije i završio u zatvoru. Sećate li se Mačka?

Svako od nas veruje u mitove i živi u skladu sa svojim verovanjem. Ponekad su ti mitovi realni, a često i nisu. Svi vi koji ste igrali košarku i danas je još uvek igrate, znate za rečenicu "3,2,1.. dobro je". Odrastali smo uz Mačka koga se plašio Novi Beograd.

"Drao" je svoje protivnike i uzimao im lopte posle meča. Često nam govore "to je samo film", slažemo se, ali film "1 na 1" je Zoran Čiča. On ga je učinio takvim. Ta pravdoljubivost i poštenje, deo je Čičinog karaktera. Zato, morate ga voleti...

Ljudi koji ne poznaju Zorana, ne mogu da znaju kakav je on ustvari. U filmu je bio povučen, tih i karakteran. Takav je i na javi, uz jednu razliku - ume da se nasmeje.

Počeo je da igra košarku od malih nogu na Novom Beogradu, koji je meka srpskog basketa. Košarka se možda igra u Čačku, ruke se peru u Moravi, ali se basket "zub za zub" igra na području Zemun-Novi Beograd. Tu je Zoran postao ono što jeste. Veliki zaljubljenik u ovaj sport. Imao je zapaženu karijeru u Grčkoj pošto je nastupao za Olimpijadu iz Patre. Zadržao se u 2 godine na obali Egejskog mora, gde je imao zapažene nastupe, ali se ipak vratio u grad koji najviše voli i u kojem je odrastao.

Tih godina rešio je da okonča svoju karijeru, ali je povučen ljubavlju prema lopti odlučio da igra za KK Slodes. Njegov karakter ostao je isti. Pogađala ga je nepravda i želeo je da sve to ispravi. Otud incident koji je učinio na utakmici između Mladosti i Slodesa gde je ponovovio reakciju iz Grčke. To je automatski značio i kraj karijere. Osuđen je bio na kućni pritvor, ali nikada nije krio to. Prihvatio je dostojno krivicu i ostao pošten do kraja.

Pošto je odrastao na Novom Beogradu, često je igrao basket blizu Fakulteta dramskih umetnosti, pa ga je jednom prilikom reditelj Mladen Matičević primetio i shvatio da je on taj. Savršen momak za ulogu neustrašivog Mačka. Film je sniman 1999. godine po teškom vremenu, u novembru mesecu. Čiča je napominjao da snimanje nije bilo nimalo lako, pošto se radilo do rano ujutru po mokrom i kišovitom terenu u tri ili četiri noću.

Druga uloga koja je ostavila bitan trag u Zoranovom životu je serija "Košarkaši", snimana 2005. godine kao uvertira za predstojeći Evrobasket u Srbiji. Popularni "Relja" ponovo je oduševio sve nas. Međutim, sam je shvatio da mu posao glumca oduzima dosta vremena za bavljenje košarkom, stoga odlučio je da okonča svoju glumačku karijeru.

Danas je Zoran porodičan čovek, otac i trener u svojoj teretani na Vračaru. Kako sam kaže, to je veoma ozbiljan i odgovoran posao, jer pomaže ljudima. Međutim i dalje iz njega govori košarkaš.

- Volim svoj posao. Drago mi je što mogu da pomažem ljudima i što im omogućavam da promene svoj fizički izgled. Međutim, pored toga ipak mi je najveće zadovoljstvo što mojim klijentima pomažem na zdravstvenom planu. To je velika odgovornost. Pored svega toga, moj najodgovorniji posao je uloga oca - ističe Čiča.

Smatra da je upornost najveći kvalitet kod njega, kao i ljubav prema sportu.

- Ciljna grupa filma koji sam snimao su upravo mladi ljudi koji vole košarku. Klinci koji vole sport u meni vide idola i to me raduje. Daje mi dodatnu satisfakciju u mom poslu. Drago mi je što u meni vide upornost i ljubav prema treniranju - rekao je nekadašnji glumac.

I dalje u njemu kuva strast prema košarci, pa tako Zoran ima specifičnu želju.

- Voleo bih da upoznam Džordana i da odigram basket sa njim. Tačnije pre bih to uradio nego da odem na kafu sa nekom porno glumicom, jer je igranje basketa sa najboljim igračem svih vremena najveći benefit za svakog košarkaškog sladokusca - istakao je popularni Čile.

Na kraju se osvrnuo i na incdent koji je imao, ali i odrastanje na Novom Beogradu.

- To je incident koji nisam smeo da dozvolim sebi i svojoj karijeri, međutim dešavaju se takve stvari. U Blokovima se uvek igrao dobar basket i to je na neki način trasiralo moj put. Svako mesto na ovom svetu ima neki svoj sjaj, ali ja volim Blokove - završio je u svom stilu Zoran.

Košarka se nikada nije igrala, košarka se voli i kada vam uđe u krv, ostajete večito zavisni od iste... Možda nam danas nedostaju heroji i junaci. Živimo u vremenu gde su gotovo svi identični i uplašeni. Retko će te čuti od nekoga da je zbog svog ponosa udario nekoga i rizikovao sve. Svi mi koji mislimo da smo hrabri moramo se setiti da tu u našem kraju postoji neko ko liči na Mačka. Momak koji u privatnom životu zahvaljujući radu, posvećenosti i iskrenosti ispunjava sopstvene snove. Čovek kome možete reći sve, ali ne i da ste uporniji od njega. To je ono što ga čini jedinstvenim. Zato ga i volimo, jer je ostao neukaljani mit, koji zapravo postoji.

On nije fillmska zvezda, nije ni glumac. Glumu kako, kaže, samo simpatiše. Takođe, inspiriše ga i muzika, ali sjaj u očima kada pomenete košarku u njemu ipak najviše sja.

Bonus Video:

GOREO JE ČAČAK: Ovako su košarkaši i navijači Borca proslavili najveći uspeh u istoriji kluba

(Espreso.co.rs / Srbija Danas)