NJU POREDE SA NAJBOLJOM SRPSKOM GLUMICOM, MILENOM DRAVIĆ: Proslavila se EROTSKIM SCENAMA, mlada nada koju SVI TRAŽE

Gotovo svi glumci dobijaju svoje prve uloge dok su još na studijama, nema jasnih granica kada se studiranje završilo a karijera počela. Ona je počela da se penje vrlo mlada u nekoliko serija, a dobila je i glavnu žensku ulogu u nastavku "Tajkuna".

"Nečista krv" je međutim bila uvertira svemu ovome koja se našla i na Netflixu. A onda se našla i u omiljenoj seriji kod nas "U klinču".

Mnoge vaše kolege kažu da gluma pripada mladima. Slažete li se s tim, kao neko ko je na početku?

- Nekad mladima može da bude lakše zato što su za glumu neophodne energija, ljubav prema životu, želja za igrom, ali isto tako potrebni su dubina, emotivnost i mudrost. Profesor Vladimir Jevtović, o kom smo mnogo slušali na akademiji i van nje, govorio je da gluma nije trka na sto metara, nego maraton. Zato naša mladalačka poletnost i energija bez utemeljenja koje čine preispitivanje, unutrašnji rad na sebi i samodisciplina mogu da budu pogubne po nas. Ovo je posao koji može mnogo da zavara čoveka, zato treba negovati dete u sebi, ali ostajati smiren i mudar.

Tek što ste završili rad na "Herojima Halijarda", snimate seriju "Tajkun 2". Da li je sve u vašem poslu onako kako odluče reditelji i producenti?

- Na svaki projekat gledam kao na saradnju: mene su pozvali da odigram neku ulogu, a ja sam taj poziv prihvatila jer sam želela. Svako može da odbije ili da izabere nešto drugo što bi u tom trenutku radio. To je sve slobodna volja. Obe strane odlučuju.

Kakav je Dragan Bjelogrlić kao partner?

- Imala sam sreću da sarađujem sa veoma pametnim ljudima, na "Nečistoj krvi" sam prvi put videla kako Dragan radi, oduševilo me je toliko poznavanje svega, ne samo ispred nego i iza kamere. Na "Tajkunu" samo nastavljam da učim, a imam i od koga. Svi moji partneri su odlični glumci, a i cela podela je fenomenalna. Za to su se pobrinuli reditelji Jelena Gavrilović i Ivan Stefanović. Direktor fotografije je Radan Popović, kostim radi Ašok Murti. Svaki dan na setu učim ne samo od glumaca nego i od kolega iz svakog sektora, a najveće bogatstvo u glumi je zanat. Kada si u njega najsigurniji, onda možeš da se opustiš i da se igraš.

Koliko je teže snimati dramu, tako tešku priču, a uz to i epohu kao što su "Heroji Halijarda"?

- Moj posao je poseban po tome što moraš da uđeš u svačije cipele, pa tako je uzbudljivo bilo ući u Radmiline cipele ili opanke. Vreme u kojem ona odrasta i mesto su potpuno različiti od onih u kojima sam ja odrastala. Mala sredina, njene godine, jako pošteni i časni roditelji su okolnosti koje čine Radmilu naivnom i nežnom, ali u isto vreme ponosnom osobom. Ona je veoma emotivna i ide srcem kroz život, ne misleći na posledice. Živeti u koži takve osobe neko vreme je veoma posebno iskustvo.

Glumica Nela Mihailović, s kojom ste radili i u "Nečistoj krvi", u "Herojima" vam je majka. Može li kolega kao partner da olakša glumački zadatak?

- Naravno, kada vam je dobar partner, mnogo je lakše odigrati svaku scenu. A svi znamo da je Nela Mihailović fenomenalan partner, glumica, osoba. Ne treba dalje da vam pričam kako mi je bilo da igram u svom prvom filmu sa njom.

Radoš Bajić je rekao za vas da ste nova Milena Dravić. Imponuje li vam takvo poređenje?

- Radoš se prema meni i prema svim mojim kolegama odnosio predivno tokom snimanja "Heroja Halijarda". Set je bio pun topline, iako je bilo prenaporno, jer to zahteva ta tema. I hvala mu na tom poređenju.

Krajem meseca premijerno će biti prikazana serija "U klinču". Po čemu pamtite snimanje?

- Pre svega po mladalačkom duhu i ozbiljnom kvalitetu serije. Većinu glavnih uloga igraju veoma mladi ljudi, kao što i ekipu iza kamere jednim delom čine mladi, ako ne po godinama, po duhu svakako. Zato mi je bilo predivno da radim ovu seriju. Moj glavni partner je Mihajlo Veruović Vojaž, koji je predivno uradio svoju ulogu. Bio je veoma pažljiv i posvećen. Moja uloga nije velika, ali je prilično značajna za početak serije i neke scene su bile veoma zahtevne, ali je ekipa iza kamere bila puna podrške da ih nije bilo teško izneti.

Imate li uzore u glumi?

- Ne bih rekla da mi je neko jedan uzor, ali uživam da gledam svoje kolege koje su drugačije od mene, da upoznajem drugačija sredstva od onih koje ja imam i da tako učim. Moja klasa (Jovana Berić, Marta Bogosavljević, Luka Grbić, Andrijana Đorđević, Đorđe Kadijević, Aleksa Marković, Nikola Mijatović, Iva Milanović, Mina Nenadović), na primer, sastavljena je od 10 potpuno različitih karaktera, od 10 potpuno različitih talenata i ja sam za četiri godine studiranja, gledajući ih, veoma mnogo od njih naučila.

Po čemu pamtite "Biser Bojane", gde ste imali prvo iskustvo pred kamerom?

Na samom početku karijere susreli ste se sa četiri klasika: Gorkim, Borom Stankovićem, Tolstojem i Ćosićem. Mislite li da ništa nije slučajno?

- To se samo desilo, i srećna sam i zahvalna što sam imala mogućnost da igram te divne uloge.

Da li je pozorište savršena protivteža rada na televiziji? Sezonu za nama obeležila vam je i Nataša Rostova u komadu "Rat i mir".

- Pozorište je drugačije, ali je podjednako uzbudljivo kao i film. Razvijaju se različita sredstva. Zato mi je drago što trenutno radim i u pozorištu i na filmu, da bi se i jedna i druga sredstva razvijala paralelno. Osim što igram Natašu Rostovu u "Ratu i miru", zajedno sa svojom klasom igram naše ispitne predstave "Hajde da improvizujemo", "Greta iz Fausta", "Bajke za decu i odrasle". Dođite da ih gledate i videćete da je pozorište isto uzbudljivo kao i film.

Možete li da procenite da li ste rano, sa samo 16 godina, birali profesiju ili ste sigurni u svoj izbor?

- Srećna sam što sam tako rano izabrala profesiju. Što sam starija, sve više se uveravam u činjenicu da stvari koje izaberemo intuitivno, kojima samo odlučimo da se predamo bez previše razmišljanja, na kraju ispadnu pravi izbor za nas. Duša je nekad pametnija od glave.

Pomaže li vam gluma da lakše razumete neke životne probleme i izazove?

- Gluma širi i um i dušu. Sama činjenica da moraš da razumeš hiljadu različitih ljudi, njihove karaktere, odluke, ljubavi i mržnje, prošlosti, govori o tome da moraš da se baviš radom na sebi. Neosvešćen čovek ne može da bude dobar glumac, a osvestiti sebe znači upoznati svoje najrazličitije strane i osobine, zavoleti ih i prihvatiti. Samo tako ćeš moći da zavoliš i opravdaš svaki svoj lik koji igraš, makar on bio najgori negativac.

Da li je bolje za glumicu da je u realnom životu stidljiva ili, naprotiv, prodorna osoba?

- Ne bih da generalizujem. Poznajem glumce koji su stidljivi i povučeni, a kad izađu na scenu, promene lični opis, nikad ih ne biste povezali sa osobom van scene koju ste upoznali. Isto tako, poznajem divne glumce koji su ekstrovertni, ljude koje ćete odmah primetiti čim uđu u bilo koju prostoriju. Ni za šta nema pravila.

IMALA SAM FILM I VIZIJU ISPRED SEBE Mira Škorić otkrila koja pesma je baca u trans i plač nasred nastupa! ŠOK ISPOVEST:

(Espreso/Kurir)