NEVEROVATNA ŽIVOTNA PRIČA Vlasta Velisavljević: Nisam avanturista. Ja sam razbojnik! Zbog Golog otoka me se odrekla i žena i nisam joj oprostio

Jedan od majstora u fabrici pomogao mu je sa bekstvom.

- Dao mi je nemačku propusnicu, koja mi je, kad sam već pobegao iz logora, pomogla da se preko Minhena najpre dočepam Zagreba, a onda Zemuna i Beograda. Mnogo godina nakon bekstva iz nacističkog logora posetio sam Dortmund, kasnije otišao i do logora Herde. Na mestu na kojem se nekada nalazila fabrika granata i koje je stradalo tokom savezničkog bombardovanja 1945. prostiralo se prelepo jezero. Ipak, neke sam stvari uspeo da rekonstruišem: tunel kroz koji su nas nacisti svakodnevno vodili u fabriku, logor, našu baraku... Baš na tom mestu, na mestu barake u kojoj sam bio zatočen, izgrađeno je pozorište - Hamza teatar. Neverovatno!

Zbog Golog otoka, odrekla ga se i žena:

Koliko godina ste proveli na Golom otoku? - Tri godine. Ipak, bio sam u grupi zatvorenika koja nije ispaštala kao one prethodne, koje su uhapšene prvih meseci nakon Rezolucije Informbiroa 1948. Ali ne bih o tome dalje govorio. Teško je, znate... Na moju su ženu tih godina vršili pritisak da me se odrekne. I odrekla me se. Ali me je i čekala, misleći da ću razumeti i da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Kako da nastavimo? To ne može. Ako vas neko u najtežem trenutku izda, ako vas se odrekne, onda ne vredi, gotovo je! Nisam hteo da joj oprostim.

Ceo intervju možete da pročitate na sajtu Newsweek.rs

(Espreso.co.rs/Newsweek)