VERENICA MU UMRLA TRUDNA NA RUKAMA! Ovako je NASTRADAO BORIVOJE KANDIĆ, BOLNO JE

Život srpskog glumca Borivoja Kandića obeležili su usponi i bolni padovi. Glumac koji se proslavio tumačeći lik Vuka Karadžića u istoimenoj seriji, preminuo je 7. decembra 2020, kada je imao 59 godina.

Nakon što se pojavio u ulozi Vuka Karadžića, činilo se da mu predstoji blistava karijera. Međutim, sudbina je htela drugačije.

Tri decenije kasnije, posle niza životnih brodoloma, on je živeo tako što je svakog jutra čistio u jednoj kafani na Zelenom vencu, gde je proveo i svoje poslednje dane.

- Pomažem prijatelju u ovom kafiću, u jednu ruku se i družimo, a i on mi daje malu naknadu. Dođem svako jutro pre osam, malo počistim, pripremim stolove pre nego što pristignu gosti. Nije to mnogo posla, niti nešto od čega bih mogao da živim. Mene izdržava majka. Od njene penzije preživljavam. A živim sam, sa psom, otkad sam se razveo - rekao je Kandić za "Gloriju" u jednom od svojih poslednjih intervjua pre dve godine.

Borivoje Kandić je rođen 1961. u Mostaru, jer je njegov otac Miloš, takođe glumac, imao angažman u tamošnjem pozorištu. Završio je srednju ekonomsku u Zemunu, a pre nego što je upisao glumu, pogledao je ukupno dve predstave.

Krajem osamdesetih i tokom devedesetih Bora je bio član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao je niz zapaženih uloga pre nego što je 1998. godine odlučio da ode u Australiju. Prvo je živeo u Pertu, potom u Melburnu i Sidneju.

- Jedno vreme sam raznosio hranu, onda sam radio kod jednog našeg čoveka iz Bosne kao pomoćnik geometra, pa sam asistirao keramičaru i moleru - rekao je on tada.

- Tamo sam živeo sa suprugom. Kada smo se razveli, jer se ona zaljubila u nekog Italijana, vratio sam se ovde da patim za njom. Zapravo, vratio sam se jer mi se majka razbolela i htela je da me vidi još jednom, te 2007. godine. I kada me je videla, ozdravila je, a ja sam ostao ovde - istakao je glumac.

Njegov buran ljubavni život na početku je obeležila teška tragedija, i to baš u vreme kada je snimao seriju “Vuk Karadžić”.

- Ana Prenk je bila moja najveća ljubav, još iz osnovne škole. Trebalo je da se venčamo, ali umrla je dok mi je ležala u krilu. Bila je trudna. Zato nikada više nisam poželeo da imam dete. Ispratili smo mog brata u vojsku i kada smo se kolima vraćali iz Sombora, sedeli smo na zadnjem sedištu - započeo je on i dodao:

- Vozio nas je prijatelj, koji je posle zbog te nesreće bio u zatvoru. Kada smo išli u Sombor, ja sam bio na tom mestu gde je ona bila, i u povratku smo se zamenili. To čak nije bio ni sudar, bila je samo velika krivina i auto se jako zaneo, Ana je spavala i samo joj je pukao vratni pršljen - dodaje on.

- Tada sam izgubio kosu, a njen otac, tadašnji direktor JAT-a, osedeo je u jednom danu. Nikada nisam pričao o ovome, čak ni najbližim prijateljima. Godinama sam bio u psihički devijantnom stanju. Posle je život doneo neke nove okolnosti, ali ostala je velika rana - rekao je glumac tada.

(Espreso)