OVAJ ČOVEK JE NAPISAO NAJVEĆE HITOVE U BIVŠOJ JUGI: Svi volimo njegove pesme, a ne znamo NIŠTA o njemu (VIDEO)

Zdenko Runjić (1942-2004) bio je jedan najznačajnijih kompozitora nekadašnje Jugoslavije.

Sarađivao je sa brojnim zvezdama bivše Jugoslavije kao što su Đorđe Marjanović, Lado Leskovar (“Pronađi me u predrađu”), Meri Cetinić (“Četri stađuna”, “Lastavica”…), Tereza Kesovija, Novi fosili (Diridonda, Lastavice mala, Ne oplakuj nas, ljubavi), Magazin, Doris Dragović, Zdravko Čolić (Bling, blinge, blinge, bling, Julija), Jasna Zlokić…

Ipak, njegovo ime se najviše povezuje sa legendarnim Oliverom Dragojevićem, za kojeg je napisao gotovo 200 pesama (“Galeb i ja”, “Našoj ljubavi je kraj”, “Skalinada”, “Malinkonija”, “Nedostaješ mi ti”, “Majko, da li znaš”, “Oprosti mi pape”, “Molitva za Magdalenu”, “Nocturno”, “Vjeruj u ljubav”, “Imala je lijepu rupicu na bradi”, “Nadalina”, “Dženi”, “Svirajte noćas za moju dušu”, “Žuto lišće ljubavi” i druge)

Sam Zdenko Runjić se bavio i drugim stvarima osim muzike.

– Istodobno sam studirao, završio fakultet i postao inženjer elektronike. Prvi moj posao bio je ipak vezan uz muziku. Bio sam muzički urednik na Radio Splitu… Posle vojske sam se, želeći da radim u struci, zaposlio u “Jugoplastici”. Počeo sam kao tehnolog, pa sam napredovao i došao do mesta direktora RO Galanterija. Ali muziku nisam ostavljao. Terao sam i jedno i drugo, drukčije nisam mogao. Sve sam to izgurao, čak sam u to doba stvorio svoje najbolje pesme – rekao je svojevremeno Runjič, koji je svojevremeno bio i fudbaler splitskog Hajduka.

– Bavio sam se sportom, proveo sam neko vreme u Hajduku, kao junior, bio sam golman. Čak sam jednom igrao za prvi tim. Bila je prijateljska utakmica sa Solinom, nisu se pojavili golmani prve ekipe, pa sam ja dobio priliku. Zatim sam se prebacio na rukomet, i tu ostao u prvom timu Splita, na golu, pet godina. Kad smo se plasirali u prvu ligu, ja sam studirao, nisam imao vremena da putujem, pa sam odustao. Bavio sam se još atletikom, trčao sam, bacao koplje… – rekao je pre 36 godina Runjič, prenosi Yugopapir.

Zdenko je u tom istom intervjuu opisao i saradnju sa Oliverom Dragojevićem.

– Otkad sam ušao u zabavnu muziku, nikad nisam imao problema s time ko će mi pevati. Praktično, koga sam hteo da dobijem da interpretira moju pesmu, toga sam i dobio. Svi su imali u mene poverenje, a ja bih to poverenje i opravdao. No, kako sam se ja u toku cele kompozitorske karijere nalazio izvan velikih muzičkih centara, s pevačima sam kontaktirao uglavnom telefonski, kao “ljubav kroz žicu”.

Poslao bih pevaču pesmu, pa bismo se onda čuli, pevač bi je otpevušio u slušalicu. Ukratko, ja bih pesmu prvi put čuo kad je bila gotova, snimljena. Katkad je to bio nedostatak, jer nisam bio u mogućnosti da je pratim, da intervenišem, nešto popravim itd. Počevši saradnju s Oliverom, pa i Meri Cetinić nešto poslije, dobio sam dvoje izvanredno muzikalnih pevača. Oni izvanredno osećaju što pjevaju.

Znam unapred, napišem pjesmu, dođe Oliver, ili Meri, sedne uz klavir i odmah zna šta će. Već u prvom pevanju on doda nešto svoje, oseti pesmu, i s takvom interpretacijom pesma odjednom dobije neku novu dimenziju. Slušajući Olivera, ili Meri, odmah osetim šta eventualno treba promeniti, doterati, odatle naša trajna najbolja moguća saradnja – rekao je Runjić i dodao:

– Inače, saradnja s Oliverom datira od 1967. Bio je mladić i svirao je u Dioklecijanovim podrumima, na tada čuvenim plesovima, s grupom Batali, slušao sam ga kako peva “Yesterday” (pesmu grupe The Beatless). Ponudio sam mu da mi peva na festivalu pesmu “Picaferaj”. Prihvatio je. No nekako je bio suviše mlad, imao je previše treme, pa je malo kiksirao od straha. No to je bilo normalno. Tada je Festival bio internacionalni, bile su tu svetske zvezde poput Shadowsa, i mali, golobradi Oliver, možda suviše impresioniran, nije pružio ono što je praktički mogao. Posle je bio neko vreme u inostranstvu, pa u Dubrovačkim trubadurima, a kad se ponovo vratio u Split, zamolio sam ga da mi snimi jednan probni snimak, pesmu “Sunčane fontane za Terezu”.

On me pita: Kako da ti otpevam? Pa, kažem mu, fino, nežno, romantično, lagano. I on to otpeva tako da sam ja odmah zaključio: vidiš, to je ono pravo! U to su doba drugi vikali, Mišo, Miki, Kićo, bila je moda snažnih glasova i vike. Pomislio sam, treba mi neko ko će pevati drukčije. Pozvao sam Olivera, i on je u konkurenciji dalmatinske šansone pevao “Galeba” i posle, znamo kako se sve odvijalo. S “Galebom” je zapravo otkriven novi, danas dobro poznati Oliverov stil. Dogodilo se to gotovo slučajno – naveo je Runjić i pohvalio aranžera njegovih pesama Stipicu Kalogjeru.

– Stipica je mnogo pomogao i meni i Oliveru. On je treći član ekipe koja se, praktično, osim nekoliko izuzetaka, nije menjala. Menjali su se samo autori tekstova, jer smatram da je to potrebno. Stipica i ja tako dugo zajedno sarađujemo da, kad ja njemu preko telefona odzviždim melodiju, on već zna što sam zamislio, šta hoću. Stipičini su aranžmani odlični. Meni nije bitno jesu li ili nisu moderni, nama je važno da je, na kraju krajeva, najzadovoljniji slušalac. Stipica je za mene bez premca – rekao je svojevremeno Runjić.

(Espreso/Yugopapir)