AMBASADOR MAROKA U BEOGRADU! ESPRESO vam otkriva šta se sve dešavalo na Festivalu filma o kome je BG brujao (FOTO)

U čast obeležavanja 65. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rabata i Beograda, tokom 2022. godine, Ambasada Kraljevine Maroka u Beogradu našoj publici pripremila je bogat i sveobuhvatan kulturno-umetnički program.

Festival marokanskog filma, u bliskoj saradnji sa Marokanskim kinematografskim centrom, Jugoslovenskom kinotekom i Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije održao se u periodu od 15 - 17. aprila 2022. godine.

Svečana ceremonija u sali Jugoslovenske kinoteke otvorena je govorom gospodina Mohameda Amin Belhaža, ambasadora Maroka u Srbiji:

''Želeo bih pre svega da pozdravim sve zvaničnike, prijatelje Maroka i goste koji su došli da zajedno obeležimo ovu svečanost. Takođe bih iskoristio priliku da se zahvalim i svim partnerima koji su pomogli da se ovaj projekat realizuje.

Pre svega, Jugoslovensku kinoteku, čiji smo danas gosti, zatim Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Velika mi je čast što mogu da ugostim veliku rediteljku, Lejlu Marakši, čiji će film Rock the Casbah biti prikazan večeras.

Oduvek sam verovao da je kultura jedan od najvažnijih načina da se ljudi povežu i da međusobno istražuju nove zemlje. Zbog toga, naša ambasada je odlučila da napravi jedan ovakav događaj u Srbiji i da vam predstavimo deo naše kulture na velikom ekranu.

Ambasada planira takođe, da organizuje Festival marokanskog filma u nekoliko većih gradova širom Srbije, a posebno u Novom Sadu, koji je ove godine proglašen za „Evropsku prestonicu kulture“, zatim u Nišu i u Čačku, a sve sa sa ciljem da se što veći broj ljubitelja dobrog filma, filmofila u Srbiji upozna sa nacionalnom kinematografijom Maroka.

Hvala vam na pažnji i uživajte u ovome što smo vam pripremili''.

Kao što je najavljeno, prvo veče filma otvoreno je filmom ''Rock the Casbah'', poznate rediteljke Lejle Marakši, koja je ovu priliku uveličala svojim prisustvom.

''Velika mi je čast što prisustvujem ovakvom događaju.

Moram da kažem da u situaciji u kojoj se Evropa i svet trenutno nalaze, smatram da je divna prilika da se ljudi okupe i upoznaju na ovakvom događaju, u prelepom zdanju kakvo je Jugoslovenska kinoteka. Da zajedno uživamo u umetnosti i kulturi, kao što je i ambasador rekao, spaja ljude.

Veoma sam uzbuđena što će i srpska publika moći da pogleda ovaj film i veoma sam uzbuđena zbog toga. Ovo je moj prvi put da se nalazim u Srbiji i nadam se da će ih biti još.

Film je ono što unosi svetlost u naše duše u ovim teškim vremenima i tužnim događanjima.

Ovo je divna prilika da se međusobno upoznamo kroz razmenu različitih kultura i zato vas pozivam da uživate u večerašnjem filmu''.

Film je prvi put prikazan 2013. godine, a marokanska publika ga je sa oduševljenjem prihvatila.

Radnja je smeštena u Tangeru, Maroko, a film počinje sa smrću uspešnog preduzetnika i biznismena, Muleja Hasana. Njegova porodica se vratila u njihov dom u Tanger kako bi provela tri dana deleći uspomene i tugujući za njim, u skladu sa muslimanskom tradicijom Medutiin, a varnice su počele da lete kad je iz Njujorka doletela rasipna ćerka Sofija. Najmlađa od tri sestre je izgradila novi život za sebe kao glumica u Americi, ali samo dobija uloge terorista na američkoj televiziji. Njen povratak pruža priliku da izravna račune sa sestrama, pošto je red koji je Mulej Hasan nekada ustanovio sada narušen.

Drugi dan festivala obeležili su filmovi ''Casanegra'' i ''Nema više plakanja''.

Dvojica drugova kradu sitan novac pljačkama. Simbolika se krije već u samom naslovu...Kazablanka je za njih zapravo Casanegra, jer je sve oko njih crno i nigde ne vide izlaz iz ove situacije.

Prepredeniji Karim je nepoverljiv prema daljoj saradnji sa Zrirekom, ali Adil mora da nabavi mnogo novca da bi kupio lažna dokumenta za Švedsku i nada se da će povesti svog druga sa sobom. Stvari kreću nizbrdo kada Adil nagovori prijatelja da prihvati jedan veliki posao koji će rešiti sve njihove probleme...

Drugi film je ostavio poseban utisak na publiku, te su se u nekim redovima mogao čuti i pokoji jecaj.

Zemlja Berbera okružena je visokim planinama. Selo u kom žene nude svoje telo, gde mogu da uđu samo muškarci koji plate. Selo koje su starije žene napustile da bi našle utočište iza ogromnih barijera od snega. Hala je buntovni i nabusiti vođa ove zajednice. Ona nameće svoj zakon i diktira pravila. Njena majka, koja je uhapšena pre 25 godina i zaboravljena u zatvoru, vraća se u pratnji muškarca, mladog vozača autobusa, siročeta i zabavljača amatera. Potom se sve uzdrmalo, kao lagana agonija pre finalne borbe...

Trećeg dana festivala prikazana su takođe dva filma '' Ljubav u Medini'' i ''Put za Kabul''.

Već u samom početku ''Ljubavi u Medini'' prikazan je odraz kulture i tadašnja stroga porodična pravila koja se ni po koju cenu nisu smela prekršiti.

Mladi Tami, glavni junak, podnosi gnev svoje konzervativne porodice koja ima dugu tradiciju prestižnih kuranskih advokata, da bi prihvatio ono što je jedino želeo da bude: mesar. Dok tranžira meso, otkriva još jedan tabu- strast, žene i ukus ljubavi sa Zineb. Put inicijacije. Potraga za slobodom. Revolucija Tamija i Zineb kroz ljubav u današnjem Maroku koji se menja..

''Put za Kabul'' , s druge strane, nudi potpuno drugu dimenziju svega onoga što smo do sada videli.

Četvorica nezaposlenih mladića koji provode vreme sanjareći o boljem životu u Holandiji. Jednog dana, Hmida sreće stručnjaka za ilegalnu imigraciju, Oušena, prevaranta koji ih ubeđuje da je iskusan krijumčar. Četvorica prijatelja uspevaju da skupe dovoljno novca za Hmidu da ode u Holandiju. Prošlo je nekoliko meseci od njegovog odlaska, a nisu imali nikakve vesti o Hmidi otkad je otišao. Ali, Mbarek i Mesud konačno saznaju da njihov prijatelj nije u Holandiji, nego zapravo u Avganistanu. Oni kreću u potragu za njim, usput preživljavajući golgotu...Žrtva za prijeteljem nije mogla biti bolje prikazana na bioskopskom platnu.

(Espreso)