Monika Viti, Foto: Profimedia

tuga

SMRT VELIKE ŽENE: Svi se opraštaju od OMILJENE DIVE, TUGA!

Obilazila je Nemačku sa Italijanskom pozorišnom trupom, a nešto kasnije dobila je i nekoliko uloga u manjim filmovima i serijama koji su se prikazivali sa televiziji

Objavljeno: 05.02.2022. 11:25h > 11:32h

Italijanska filmska diva, muza slavnog režisera Mikelanđela Antonionija, ranjiva Rimljanka čistog srca, Marija Lujza Čečerali, prepoznatljiva po umetničkom imenu Monika Viti životni put podredila je borbi sa sopstvenom stvarnošću. Ovih dana, Italija ali i ceo svet opraštaju se od velike umetnice.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Print Screen Youtube

Iako je zlatni Holivud bio krajnji cilj evropskih zvezda, Monika Viti se zadovoljavala "lokalnom" karijerom, koja joj je donela vanvremenski uspeh. Početkom šezdesetih Mikelanđelo Antonioni snimio je četiri revolucionarna filma s Vitijevom. Danas, svi filmovi ovog čuvenog italijanskog režisera imaju kultni status. A to ne bi dobio da nije bilo nje.

Monika Viti mu je bila muza i ljubavnica. Njihov odnos najviše podseća na odnos Žan-Luka Godara i Ane Karine, njihovih kolega iz Francuske. I premda je o Ani Karini dostupno mnoštvo materijala, čini se da o Moniki Viti nije objavljeno gotovo ništa. A bila je svestranog talenta, podjednako vešta u igranju užurbanih uloga u koje ju je Antonioni "bacio" i kasnije njene uloge u komedijama.

Surovo detinjstvo

Rođena je u Rimu 1931. godine. Imala je veoma nesrećno detinjstvo, porodica ju je omalovažavala, a odnos s majkom je bio veoma komplikovan. Kao jedina ćerka, osećala je da se prema njoj ponašaju potpuno drugačije od svoje braće:

- Imala sam vrlo stroge roditelje. Moja dva brata bila su moć i sloboda. Bila sam nemoćna i povučena - pričala je o iskustvima iz detinjstva koji će je, ispostaviće se, obeležiti za ceo život, te nikada nije poželela da osnuje porodicu i bila je vrlo oprezna kome poklanja svoje srce.

Na scenu je debitovala sa samo 14 godina i gluma tada postaje njeno bekstvo od svega što ju je kočilo u odrastanju.

- Kada sam sa četrnaest godina zaključila da mi je dosta života, shvatila sam da mogu da glumim, da nastavim da se pretvaram da sam neko drugi i da makar malo nasmejem ljude na pozornici i ekranu - ispričala je svojevremeno.

Monika Vitifoto: Profimedia

Skromnim koracima

Kad je napunila 18 godina, njena porodica - braća kao i roditelji, emigrirali su u Sjedinjene Američke države bez nje. Ona je ostala u Italiji i u nekom trenutku ubrzo nakon završetka rimske Nacionalne akademije dramske umetnosti 1953. godine, menja svoje ime u umetničko - Monika Viti.

Počeci glumačke karijere su bili spori. Obilazila je Nemačku sa Italijanskom pozorišnom trupom, a nešto kasnije dobila je i nekoliko uloga u manjim filmovima i serijama koji su se prikazivali sa televiziji.

Tada već poznati režiser, Mikelanđelo Antonioni je 1957. godine pozvao mladu Moniku da sinhronizuje glas u njegovom sledećem projektu. To je bio film "Krik". Dok je snimala glas u studiju, Monika nije primetila da Antonioni stoji iza nje i da je posmatra. Posle nekog vremena samo je izustio: "Imate prekrasan vrat. Mogli biste da budete zvezda."

Njegovo odrastanje se mnogo razlikovalo od njenog. Imao je divno detinjstvo okružen velikom porodicom, a kada je upoznao mladu Moniku njegova karijera je već uveliko išla uzlaznom putanjom, pisao je scenarije i snimao dokumentarne filmove. Već tada je bio veliki je intelektualac, distanciran i veoma pedantan.

Decenijska romansa

Prve ljubavne iskre između njih dvoje dogodile su se još tokom snimanja filma "Krik". Antonioni ju je osvojio neposrednošću, intelektom, ali i otvorenošću da mladima pruži priliku da zablistaju.

Veoma brzo su uplovili i u ljubavnu vezu. Romansu nisu krili, te je u dnevnoj štampi neretko pisano o ovom interesantnom paru.

Njihova prva poslovna saradnja je trajala pune dve godine. Snimali su jedan od njegovih najvećih filmova "Avantura". Film je prikazan na Kanskom filmskom festivalu 1960. godine gde su dobili ovacije. Film je osvojio u narednih nekoliko meseci celu planetu i tada je proglašen drugim najvećim filmom ikada snimljenim. Ovo ostvarenje postalo je viralno širom sveta, te ga i danas smatraju legendarnim delom dvadesetog veka. Upravo tada za svoj nastup Monika Viti osvaja nagradu Zlatni globus za najbolju glumicu 1961. godine.

Vitijeva nije ni sanjala da će joj se život za samo nekoliko godina potpuno promeniti, te od pozamašnog honorara kupuje svoju prvu nekretninu u centru Rima, a Antononi se useljava u istu zgradu, kako bi bili što bliži, a do danas nije poznato zbog čega se nisu odlučili za zajednički život.

Poput Ana Karine i Žan-Luka Godarda, Monika Viti i Mikelanđelo Antonioni takođe su ljubavnici - njihova veza je trajala celu deceniju. Kao razlog rastanka mediji su navodili različite poglede na budućnost i učestale razmirice, a navodno je njihovu vezu prekinuo on. Monika se nakon turbuletne veze okreće komediji, ali i tragediji.

Karijera u usponu

Slovila je za veoma staloženu i povučenu damu, koja je u sebi preživljavala sve nedaće i borbe, koje je nisu pokolebale da nastavi sa karijerom u usponu. Kako je slava Monike Viti kao glumice rasla, ponude su joj dolazile sa svih strana.

Ipak, ona nikada nije maštala da ode u Holivud, pa je odlučila da ostane u Italiji i da se okrene nešto lakšim filmovima koji su tada bili veoma popularni.

- Shvatila sam da imam talenat za komediju kada sam recitovala tragične uloge na način koji je zasmejavao moje kolege na Akademiji. Tek sam kasnije shvatila kakav je to izvanredan dar - pričala je.

Tokom kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina sarađivala je sa mnogim međunarodnim filmskim režiserima, uključujući Luisa Bunjuela u filmu "Fantom slobode", 1974. Ali izvan Italije i umetničkog kruga, verovatno je se najbolje sećamo kao istoimenu heroinu Modesty Blaise (1966). Osamdesetih je snimila još nekoliko filmova, uključujući poslednji s Antonionijem, pre nego što se vratila u pozorište, kao glumica i kao profesor.

foto: Profimedia

Tihi odlazak

Iako je smatrala da bračne vode, partnerstvo i muškarci nisu za nju, upoznaje izabranika Roberta Rusoa, sa kojim je 1995. odlučila da se zavetuje na večnu ljubav. Poslednji put u javnosti je viđena 2002. godine kao počasni posetilac pariške premijere mjuzikla Notre – Dame, na kojem se pojavila sa suprugom. Ubrzo nakon toga je saznala da pati od Alchajmerove bolesti.

Mediji su od tada pokušali da saznaju zbog čega Monika ne želi da bude deo javnosti i kinematografije, dok 2011. godine nije stiglo zvanično obaveštenje da se glumica bori sa Alchajmerovom bolešću, koja je uzela maha. Njen muž je tada dao saopštenje za javnost u kojem je naveo da se on brine o svojoj supruzi kao i medicinski radnici, da žive i dalje u Rimu. Od tada joj se gubi svaki trag.

Nažalost, u sredu je stigla tužna vest - glumica Monika Viti umrla je u 90. godini.

"Zbogom, Monika Viti. Danas umire veliki umetnik", napisao je italijanski ministar kulture Dario Frančeskini.

Svestrani talenat

Sazrela i nastrojena ka literarnim vrednostima, Monika odlučuje da se angažuje kao profesorka na katedri za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, ali i kao pozorišna glumica, željna interakcije sa publikom. Oprobala se i kao pisac i režiser, ali u tome nije uspela da se dokaže.

U centru međunarodne pažnje

"Avantura" je film koji Mikelanđela Antonionija i Moniku Viti stavlja u centar međunarodne pažnje. To je prvo od četiri filma koji su zajedno napravili tokom samo samo nekoliko godina. Ostali su "Noć" (1961), "Sumrak" (1962) i "Crvena pustinja" (1964) - svi su danas apsolutni klasici.

(Espreso/Blic)