Novac, Foto: Printscreen Youtube

važno

DA LI ĆE PORASTI KAMATE NA STAMBENE KREDITE? Stručnjaci upozoravaju, očekuju se posledice inflacije

- Narednih godinu dana ne bi trebalo da bude promena, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi, kaže Musabegović za Blic

Objavljeno: 09.11.2021. 13:51h

Pod teretom pandemije, gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo, a građani koji imaju kredite u bankama, naročito oni koji otplaćuju stambene pozajmice, pitaju se da li bi i kamate na njihova dugovanja uskoro mogle da porastu. Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će doći do promena, ali niko ne može ni da garantuje da ih neće biti. Stručnjaci tvrde da to najviše zavisi od inflacije, odnosno od toga da li će ona biti privremena ili će trend rasta biti nastavljen i u narednom periodu, piše Euronews.rs.

S rastom cena i inflacijom najčešće dolazi i do povećanja kamatnih stopa kredita, što znači da bi svi koji su zaduženi mogli u narednom periodu više da plaćaju da bi izmirili svoja dugovanja. U Narodnoj banci Srbije kažu da trenutni rast inflacije u svetu, pa tako i u Srbiji, vode pre svega privremeni faktori.

- Vodeće centralne banke u svetu, Sistem federalnih rezervi i Evropska centralna banka, koje najviše utiču na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu i globalne finansijske uslove, za sada ne najavljuju da bi moglo doći do povećanja njihovih referentnih kamatnih stopa, jer i dalje preovlađuju ocene da trenutni rast inflacije vode pre svega privremeni faktori, čiji će se efekti postepeno iscrpljivati naredne godine, što će od druge polovine 2022. voditi i usporavanju globalne inflacije, kažu u NBS.

U centralnoj banci napominju da su ublažavanje monetarne politike i niža premija rizika zemlje omogućili da mnoga preduzeća i građani u prethodnom periodu iskoriste priliku da refinansiraju svoje ranije uzete kredite po povoljnijim uslovima i tako obezbede niže rate za kredite. U NBS kažu i da prilikom zaduživanja treba voditi računa o finansijskim potrebama, ali i o mogućnostima urednog servisiranja svojih kreditnih obaveza.

- Važno je sagledati rokove otplate i činjenicu da zaduživanje u valuti u kojoj se pretežno ostvaruju prihodi daje mogućnost da se izbegnu valutni rizici koji mogu uticati na visinu rate, poručuju iz NBS, piše Euronews.rs.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić smatra za Blic da se u narednom periodu ipak može očekivati rast kamata, "s obzirom da se inflacija promalja, negde više negde manje".

- Ne može se tačno reći koliko bi to povećanje moglo biti, ali se može pretpostaviti da će do njega doći. To svakako zavisi od toga da li će inflacija biti privremena ili će se nastaviti taj trend. Rast kamata se nikada ne dešava naglo već je uglavnom to postepen proces, kaže Grubišić.

Za sada nema nagoveštaja da će doći do značajnijih promena kamata, imajući u vidu dešavanja na svetskom tržištu. Prema novim smernicama koje je Evropska centralna banka objavila u julu, kamatne stope će ostati na trenutnim ili nižim nivoima sve dok inflacija ne dostigne dva odsto i na tom nivou se održi. Najnovije projekcije Sistema federalnih rezervi predviđaju nešto ranije povećanje referentne kamatne stope nego što su bile prethodne pretpostavke, ali ne pre 2023.

Profesor Ismail Musabegović napominje da se Evropa još nije izvukla iz kovid krize i da nema naznaka da će Evropska centralna banka povećavati kamate, a da ne očekuje ni da će Narodna banka Srbije povećavati referentnu kamatnu stopu.

- Narednih godinu dana ne bi trebalo da bude promena, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi, kaže Musabegović za Blic.

Niskim kamatnim stopama centralne banke pokušavaju da pospeše ekonomsku aktivnost. Ipak, Međunarodni monetarni fond izašao je pre nekoliko meseci sa upozorenjima da će period niskih kamata uskoro biti završen. Kamatne stope u Srbiji prate evropske, što znači da ukoliko kamate u Evropi krenu na gore istom putanjom će ići i u Srbiji.

Euribor, kamata za koji su vezani svi domaći krediti je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenta, a u minus je ušao još 2016. godine, i na tom nivou je i danas.

Koliko dugujemo bankama?

Na kraju septembra ukupan dug po bankarskim kreditima u Srbiji bio je 3.050 milijardi dinara što je mesečno povećanje od 0,8 posto, navodi se u septembarskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Dug preduzetnika je 68,5 milijardi dinara i veći je za 1,3 posto u odnosu na kraj avgusta, dok je stanovništvo svoje zaduženje uvećalo za 0,8 a pravna lica za 0,7 posto.

Od gotovo 1,3 hiljade milijardi dinara duga stanovništva, gotovo polovina (609 milijardi) je za gotovinske kredite, a slede stambeni sa 532 milijardi duga. Mesečni rast gotovinskih je 0,8 posto, dok je dug stanovništva po stambenim kreditima za mesec dana veći za 1,3 posto, piše Euronews.rs.

(Espreso/Blic)