Ilustracija, Foto: EPA / SASCHA STEINBACH

inflacija

I NEMAČKA NA UDARU POSKUPLJENJA: Inflacija prešla 4 odsto prvi put od 1993. godine, 1 faktor je najuticajniji!

Potrošači u Nemačkoj će ipak najdublje morati zavući ruku u džep kako bi im stanovi ove zime bili topli

Objavljeno: 19.10.2021. 15:28h

U septembru su cene u Nemačkoj porasle čak 4,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To je prvi put da je inflacija, tako praćena, prešla četiri odsto još od 1993. godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.

Vetar u leđa jakoj inflaciji daje skok cena energenata, no to nije jedino. Stručnjaci spominju i podizanje poreza na dodanu vrijednost (PDV) za neke proizvode, kao i zastoj u globalnoj isporuci robe, te gužvu koja nastaje u lukama.

Potrošači u Nemačkoj će ipak najdublje morati zavući ruku u džep kako bi im stanovi ove zime bili topli, piše Dojče vele.

Četvrtina domaćinstava se greje na ugalj, a to će biti čak 76,5 odsto skuplje nego prije godinu dana. Doduše, ni ta cena od prošle godine nije bila normalna – tada je cena barela sirove nafte bila gotovo na istorijskom minimumu zbog pandemije i ekstremno smanjene potražnje.

Od ove kalendarske godine pak uvedena je i taksa na emisije ugljenikovog dioksida od 25 evra po toni tog štetnog plina. To svakako pogađa naftu i prenosi se na cenu.

Grejanje na plin, koje koristi polovina domaćinstava u Nemačkoj, u septembru je bilo skuplje za 5,7 odsto,ali nije isključeno da će biti još skuplje jer cena tog energenta na slobodnom tržištu i dalje raste.

- Potrebna je podrška takozvanim energetski siromašnim domaćinstvima, koja nisu u stanju pokriti troškove energije, kaže Leonora Holling, predsjednica Saveza potrošača energije. Ona zahtijeva da država dodatno subvencionira grijanje siromašnima, kao i da zabrani da se oni isključuju s mreže ako ne mogu podmiriti troškove.

Prema nemačkom automobilskom klubu ADAC, cene goriva na crpkama „koketiraju s istorijskim rekordom". Posljednjih nedelja prosek koji je taj savez objavio u utorak (12. septembra) pokazao je da je dizel prosečno koštao 1,526 evra za litar, a super E10 čak 1,647 evra po litru. Početkom godine dizel je delimčno stajao i manje od jednog evra. I ne nazire se kraj tom poskupljenju.

foto: Profimedia

I tu su razlozi opet u poskupljenju sirove nafte, ali i davanjima zbog ugljen - dioksida što povećava cenu goriva za 6 do 8 centi po litri. Gerhard Hildebrandt iz ADAC-a poziva buduću vladu Nemačke da „odustane od igranja s idejom da još brže podigne cenu CO2".

Naime, za sada je planirano da davanja po toni ugljen - dioksida s 25 poraste na 55 evra do 2025. godine. To bi značilo još 7 do 9 centi po litri goriva, bez obzira na kretanje cene sirove nafte.

Prema Statističkom zavodu, Nemce su u septembru sačekale i rekordne cene hrane (porast od 4,9 odsto u odnosu na septembar 2020. godine). Najveći rast zabeležen je kod povrća (9,2 odsto), jestivih ulja (6,4), mlečnih proizvoda i jaja (5,5) te mesa i prerađevina (4).

Rastu cena kumuje i Kina. Naime, inflacija bi mogla postati pravilo jer mnogoljudna dalekoistočna zemlja ima sve brojniji srednji stalež. - S tamošnjim rastom zarada porasla je i potražnja za kvalitetnim životnim namirnicama poput mesa, piletine, ribe i mlečnih proizvoda, i s time domaća (nemačka) proizvodnja ne može održati korak, kaže Sabrina Jacobs iz kuće za ulaganja Inside Investements.

U prevodu: evropski poljoprivrednici sada imaju ogromno kinesko tržište koje plaža više cene, pa nužno rastu cene i u Evropi.

Poskupili su automobili (6,3 odsto), ali ne čudi što su još snažnije, naime za 7,7 posto, poskupili – bicikli. DW je već pisao kako je pandemija u Nemačkoj izazvala pomamu za biciklima te da se, zbog kašnjenja sirovina iz Kine, i po nekoliko nedelja ili čak meseci čekalo na nove – i uglavnom prilično skupe – bicikle.

foto: Filip Plavčić

Razlog za bum na tržištu bicikala je što su se građani, iz straha od zaraze ili zabrana, počeli manje oslanjati na javni prevoz. Iz sličnog razloga – kako bi izbegli kolektivni smeštaj na odmoru – Nemci kao ludi kupuju kampere, čija je cena porasla za 8,1 odsto i na njih se čeka mesecima.

Oseća se i rast cena građevinskih proizvoda (6,1 posto), posebno parketa i laminata (7,6), građevinskog materijala i stolarije (6,1). Kako je u globalnoj privredi sve povezano, čak i kada to zvuči bizarno, tako razlog skoka cene nije samo pojačana gradnja nakon pandemijskog šoka, nego i poskupljenje drva zbog požara u Kaliforniji ili napada nametnika na šume u Kanadi.

Poskupile su i usluge i to za 2,5 oDsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. No tu su razlike vrlo velike, pa su tako negdje cene ostale iste, a negde osetno otišle na gore. Recimo vozači plaćaju popravke i servis 5,4 odsto više, a toliko su poskupili i starački domovi. Odlazak u restoran ili frizeru poskupili su za 3,7 odsto.

Stručnjaci veruju da snažan rast cena neće potrajati u idućoj godini. - Povratak na red veličine od dva odsto očekujemo sredinom sledeće godine, kaže Sebastian Dulien iz Instituta IMK. Sada je potražnja eksplodirala nakon meseci zastoja zbog korone, ali to ne može trajati večno, kažu ekonomisti.

U četvrtak je pet ekonomskih instituta predstavilo prognozu prema kojoj će ukupna godišnja inflacija ove godine biti tri odsto, iduće 2,5, a 2023. godine svega 1,7 odsto.

No, prema analizi ovih instituta, postoje barem dva rizika. Prvi je da građani počnu trošiti svoje ušteđevine i trošiti mnogo više nego do sada. Naime, ušteđevine građana porasle su kao nikada, jer tokom pandemije vlada nesigurnost pa se štedi, a za vreme trajanja faza zatvaranja se i nije mogao potrošiti novac. Ako potrošnja krene odjednom, cene će skočiti.

I drugo, govori se o takozvanoj spirali rasta plata i cena. Zbog toga što Nemačkoj nedostaje radne snage u svim sektorima, cena rada raste, a kako je najavljeno iduća vladajuća koalicija uvodi minimalnu satnicu od 12 evra bruto (trenutno je 9,6 evra). To znači više kupovne moći, a to obično donosi i poskupljenja.

Bonus video:

(Espreso/Blic)