Hitna pomoć, Foto: Profimedia

tuga

DAČA JE KRENUO KA TRENERU I SAMO MU SE SRUŠIO NA RUKE: Reči majke preminulog fudbalera cepaju srce!

Prema njenim rečima, Dalibor je nekoliko godina trenirao fudbal zajedno sa bratom

Objavljeno: 21.09.2021. 09:52h

Marjana Jovanović, majka fudbalera FK Rad Barajevo i učenika drugog razreda Poljoprivredne škole u Barajevu Dalibora (16) koji je preminuo u nedelju tokom utakmice koju je njegov klub igrao sa FK 011 na Adi Ciganliji, kaže da je njen sin 15 dana pre strašne tragedije bio na svim pregledima i da su mu svi rezultati bili dobri.

- Ne znam šta se desilo. Trebalo je da me suprug zove kada završe da bih spremila ručak, ali on m je zvao ranije i rekao: "Dača je pao, ne diše". Pitala sam ga kako ne diše, to je bio šok za mene, ali on nije znao da mi objasni. Minuti su postali sati zvala sam ga ponovo telefonom da vidim šta se dešava, ali se na njegov broj javila prijateljica, čije dete takođe igra fudbal. Objasnila mi je da je suprug morao, da godinu dana mlađeg sina od Dalibora, skloni sa terena i da ne gleda - priča potresena majka i dodaje:

- Dalibor je bio zdravo dete. Pre 15 dana radio je sve preglede, između ostalih, radio je EKG srca sa opterećenjem i bez opterećenja, radio je saturaciju kiseonika, i svi rezultati su mu bili dobri. Ne znam šta se desilo, verujem da ćemo tačan uzrok smrti znati tek nakon obdukcije - kaže nesrećna žena.

Prema njenim rečima, Dalibor je nekoliko godina trenirao fudbal zajedno sa bratom.

- Otac ih je vodio na treninge i na utkamice. Obožavao je Partizan i navijao za njega, želja mu je bila da jednog dana zaigra u omiljenom klubu, njegov svet je bio crno-beli. Tog dana smo se dogovorili da posle utakmice, kada dođu kući, svi zajedno gledamo derbi, ali, nažalost, on se nije vratio - priča kroz suze majka dok pokazuje slike svog sina prvenca.

Prisećajući se kobne nedelje, kaže da se sa suprugom dogovorila da joj se javi kada krenu kako bi ručak koji sprema bio topao.

- Međutim, zvao je oko 13 sati, rekao mi je da je naš sin Dalibor pao i da ne diše. Pitala sam ga kako ne diše, ali odgovora nije bilo. Rekli su mi da su se lekari Hitne pomoći, kao i svi ostali, kao lavovi borili 50 minuta da ga povrate, ali nisu uspeli - priča slomljena od bola nesrećna majka za Kurir i dodaje:

- Suprug mi je, kasnije objasnio da je Dalibor igrao i da je u jednom trenutku pogledao ka ocu, ali da mu je on rekao da, ako ne može, da se javi treneru da ga zameni. Dača je krenuo ka treneru Filipu Tomaševiću, o kom imam samo reči hvale, i kada je stigao do njega, samo mu se srušio na ruke. Pomenuli su mi i da mu je krenula krv iz nosa i usta, kao i da je lekarka u jednom trenutku povratila rad srca, ali da pulsa nije bilo. Nije mu bilo pomoći. Kažu da može da bude da je reč o jakom moždanom ili srčanom udaru, to će se na obdukciji videti - priča Marijana.

Kako kaže, Dalibor nije imao zdravstvenih problema.

- Pre nekoliko godina se na terenu zalelujao i umalo pao, ali smo ga odmah vodili kod neurohirurga i svi su rezultati bili dobri. Nikome od nas nije jasno kako je došlo do ovoga. Nikada se nije požalio da ga boli glavi na bilo šta. On je bio naš dobri anđeo nikada mu nije ništa bilo teško, bio je dobro dete, pazio je na sve nas. Verujem da će biti sa pravim anđelima sada, čuvaće nas i gledati gde god da je - kaže jecajući od bola majka.

Reči hvale za malenog fudbalera imao je i njegov trener Filip Tomašević (29).

- Dača je bio super dete, vredan, pametan i iznad svega je voleo fudbal. Minut do kraja meča on je u jednom trenutku kleknuo. Pitao sam ga da li je dobro, rekao je da jeste. Ustao je i ponovo kleknuo i krenuo ka meni. Pao mi je na ruke, polako sam ga spustio na zemlju. Naizmenično smo mu nas troje davali veštačko disanje, ali njemu nije bilo pomoći - kaže Filip Tomašević, kome su oči bile crvene od suza.

On dodaje da mu je zdravlje dece na prvom mestu i da je sa Dačom sve bilo kako treba i da ih je sve ovo iznenadilo:

- Ne znam kako ćemo dalje i da li ću uopšte moći da nastavim ovo da radim. Iskreno se nadam će naš Dača naći mesto u carstvu nebeskom i da će ga anđeli čuvati - kaže trener.

Mladi Dalibor imao je mnogo prijatelja, a među najboljima su mu bili Nemanja i Luka, drugovi iz odeljenja. Nemanja mu je napisao reči koje svedoče o njihovom prijateljstvu.

- Srce steže se dok ti pišem ove stihove i znam da ovo ne bih napisao nikome, ali ti nisi bilo ko. Bio si sve kad ništa nisam imao, moj prijatelj, moj brat. Zajedno smo sve prošli i stvarno ne znam kako s ovim da se nosim jer si otišao prerano. Mnogo toga bih ti rekao, ali je prekasno. Mnogo boli, brate, sve te uspomene bole, ali znam da bi mi ti prvi rekao - glavu gore. Iako te više nema, znam da ćeš biti uvek tu pored mene i da ćeš biti moj anđeo čuvar, ne brini se, brate, jednog dana srešćemo se opet - pročitala je majka potresne reči Daliborovog najboljeg druga.

(Espreso/Telegraf.rs)