Sud, Foto: Profimedia

VAŽNO

UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA SRBIJE: Šta sve REFORMA TUŽILAŠTVA DONOSI?

Iz UST kažu da sama izmena koncepcije uređenja tužlaštva kao takva nije sporna, ali "nije ni nužna, iz razloga što izaziva bezbednosne rizike u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala"

Objavljeno: 17.09.2021. 12:17h

Udruženje sudija i tužilaca Srbije ukazalo je na javnom slušanju povodom izmena ustavnih amandmana na opasnost reforme tužilaštva i kritikovalo je predložena ustavna rešenja, pre svega zbog suštinskih promena u organizaciji, funkcionalnosti i nadleznosti javnog tuzilaštva.

Naime, Radna grupa koja je izradila Nacrt predlaže da funckiju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tuzilaštva i javni tužioci, za razliku od postojećeg ustavnog rešenja po kojem je funkciju javnog tužilaštva vrši isključivo javni tužilac, dok je zamenik javnog tuzioca zamenjivao javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i bio dužan da postupa po njegovim uputstvima.

Iz UST kažu da sama izmena koncepcije uređenja tužlaštva kao takva nije sporna, ali "nije ni nužna, iz razloga što izaziva bezbednosne rizike u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala".

- Ukoliko bi bilo usvojeno rešenje iz predloženog amandmana da se ukida funkcija zamenika javnog tužioca i da svi oni budu javni tužioci, postigao bi se standard unutrašnje nezavisnosti, a niži tužioci u izvesnoj meri bi uživali garancije nemešanja hijerarhijski pretpostavljenog tužioca - saopštili su iz ovog Udruženja.

UST upozorava i da javnoj raspravi "izmiče ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi uzela u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, bezbednosne izazove sa kojima se susreće, činjenicu da je južna pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u raj na zemlji za organizovani kriminal svake vrste i nezaobilaznu rutu narkotika ka zemljama zapadne Evrope".

- Organizovane kriminalne grupe susednih zemalja u potpunosti su preuzele trgovinu narkoticima u ovom delu Evrope i zahvaljujući svojoj jačini i brutalnosti preuzimaju primat u distribuciji narkotika u zemljama zapadne Evrope - saopštilo je Udruženje.

U toku je, kako navodi UST, i obračun najmanje dva klana na teritoriji Srbije, dok je Tužilalštvo za organizovani kriminal upravo razbilo jednu od najbrutalnijih organizovanih kriminalnih grupa Belivuk-Miljković.

To je, kako smatraju iz ovog Udruženja, samo uvod u dalji obračun sa organizovanim kriminalom koji je već doveo do toga da se određeni delovi tužilačke organizacije mogu smatrati legitimnim metama, kao što je to skori slučaj i u susednoj Crnoj Gori, od koje su ovakva ustavna rešenja u pogledu organizacije tužilaštva praktično i preuzeta.

- Izostanak ozbiljne analize izmene koncepta javnog tuzilaštva i prekid sa istorijskom tradicijom, proširenje nadležnosti, uvođenje zaštite javnog interesa i eventualnim umanjenjem kapaciteta da vrši svoju primarnu ulogu zbog disperzije nadležnosti, nesporno moze dovesti u pitanja efikasnost sprovođenja Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije usvojene 2019. godine, kao i važecu Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma - navodi pored ostalog ovo strukovno udruzenje.

Zbog svih ovih pitanja, UST smatra da je nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre finalnog usvajanja amandmana, jer bi, kako navodi, slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije moglo da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala.

Predloženim ustavnim rešenjima za reformu tužilaštva, nestale bi garancije da će ubuduće svaki javni tužilac podjednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenicno stanje i pravnu kvalifikaciju dela koji proizilaze iz prikupljenih dokaza.

- Sasvim suprotno, verovatno će im prijati saznanje da ukoliko jedan budući javni tužilac iz bilo kog razloga prestane da postupa u njihovom predmetu, neki naredni možda neće deliti mišljenje prethodnika, poučen njegovim iskustvom - navodi UST.

Bonus video:

(Espreso/Agencije)